SAD pravi nacionalni park na Mesecu?

Dona Edvards iz Republikanske partije predložila je ovaj zakon Komitetu za nauku, svemir i tehnologije, kao i Komitetu za prirodne resurse.

Navodeći da je Apolo program jedan od najvećih uspeha u istoriji Amerike, predlog ističe i da je "neophodno zaštititi mesta na koja je Apollo sleteo" budući da sve više stranih država ima program istraživanja Meseca.

Predlog poziva da zakon stupi na snagu ne kasnije od godinu dana od usvajanja, kao i "ustanovljavanje jedinice" zadužene za taj Nacionalni istorijski park.

Otvaranje takvog parka proširiće zaštitu i očuvanje mesta sletanja Apollo misije i "pružiti veće priznanje ovom jedinstvenom poduhvatu u američkoj istoriji".

"Mesta sletanja Apolo misije na Mesecu" se u predlogu zakona odnose na sva mesta koja su dotakli instrumenti i astronauti u Apollo programu između 1969. i 1972.

Predlog ističe i značaj artefakata na površini meseca povezanih sa neuspešnom Apollo 13 misijom "koja se srušila na površinu Meseca 14. aprila 1970".

Na šta se tačno odnosi ovaj stav predloženog zakona, ne piše, ali je poznato da je Saturn IVB udario u mesec severno od Mora Poznanstva i napravio krater prečnika od oko 30 metara.

Sekretarijat unutrašnjih poslova SAD trebalo bi da bude administrator istorijskog parka i sarađivao bi sa NASA u okviru ugovora koji uređuje dužnosti i odgovornosti.

One bi obuhvatale obezbeđivanje adekvatnog pregledanja mesta na koja je sleteo Apollo, uređivanje pristupa tim mestima, uključujući i koordinaciju sa drugim zemljama koje imaju svemirske programe i obezbeđivanje tačne katalogizacije predmeta u parku (u saradnji sa direktorom Smitsonijana).

Predlog takođe poziva nadležne u Ministarstvu unutrašnjih poslova i NASA da "potvrde mesto sletanja Apollo 11 Organizaciji Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) za priznavanje statusa Svetske baštine" ne kasnije od jedne godine od proglašenja tih delova Meseca nacionalnim parkom.