U Srbiji neiskorištene mogućnosti hostela

Generalni sekretar Saveza Žarko Gvero kazao je da će odmah po rekonstrukciji Vlade Srbije nadležnom ministarstvu podneti predlog zakonskog uređenja poslovanja hostela i njihove kategorizacije kako bi se povećao broj gostiju, broj zaposlenih i prihodi.

Prema njegovim rečima, poslovanje 103 hostela, koliko je sada registrovano u Srbiji, totalno je neuređeno jer se dosta objekata naziva hostelom a to nisu, već su to jednosobni - dvosobni stanovi, apartmani koji predstavljaju nelojalnu konkurenciju pravim hostelima.

Kako je dodao, i jedan broj hotela koji nema kategorizaciju se naziva hostelima iako to nisu, pa i oni predstavljaju prepreku za poslovanje pravih hostela.

"Kada se sistemski uredi ova oblast, vlasnici hostela će plaćati porez na dodatu vrednost (PDV) od osam, a ne od 20 odsto kao sada, kada se vode kao nekategorisani objekti", rekao je on.

Gvero je objasnio da će jedno od merila za uređenje hostela u Srbiji biti ispunjavanje minimalnih standarda za hostele koji propisuje Međunarodna federacija omladinskih hostela (Hosteling internešnal), čiji je Srbija član od 1970. godine.

Prema njegovim rečima, ti standardi podrazumevaju određenu kvadraturu i usluge hostela, odnosno udobnost, čistoću i bezbednost.

"Pored ostalog, propisuje se da na 15 kreveta mora biti najmanje jedan tuš, na 12 gostiju mora biti jedan toalet, a jedan umivaonik na šest osoba. Svaki gost bi morao da ima i najmanje četiri kvardatna metra prostora", rekao je Gvero.

Kasnije se, kako je naveo, očekuje da hosteli u Srbiji dobiju i međunarodni sertifikat za usluge, odnosno za sistem kvaliteta poslovanja, ali i da se radi na poboljšanju usluga za osobe sa invaliditetom, odnosno da razvijaju ekološki prihvatljivo poslovanje.

Dobro uređenje poslovanja hostela, prema njegovom mišljenju, poboljšaće priliv prihoda od turizma i bolje pozicionirati Srbiju kao turističku destinaciju.

"U Beogradu je trenutno registrovano 86 hostela, više hostela ima i u Novom Sadu i Nišu, a hostele imaju i Subotica, Požarevac, Leskovac i Kopaonik", kazao je Gvero i istakao da se broj noćenja povećava iz godine u godinu i da je sada dostigao oko 200.000 godišnje.

Prema procenama Udruženja, u hostelima u Srbiji se godišnje za noćenje ostvari promet od oko dva miliona evra, dok troškovi gostiju hostela za dodatne usluge, obilaske i kupovinu, iznose oko 50 evra dnevno što znači da se tokom jedne godine posredno ostvari promet od oko 10 miliona evra.

Oko 90 odsto gostiju hostela su oni iz inostranstva, pre svega iz zemalja bivše Jugoslavije, posebno Slovenije, ali ih ima iz svih krajeva sveta, uključujući Ameriku i Kanadu, Novi Zeland, Japan i Australiju.

"Građani Srbije još ne shvataju mogućosti hostela, puni su predsrasuda i izjednačavaju jeftin boravak u hostelima sa prljavim i nebezbednim smeštajem, što apsolutno nije tačno", rekao je on.

Gvero smatra da je nelogično što se i smeštaj za domaće ekskurzije organizuje u hotelima, iako se smeštaj za većinu ekskurzija u zemljama Evrope organizuje u hostelima.

Međunarodna asocijacija hostela ima članice u 70 zemalja u svetu, blizu četiri miliona individualnih članova i oko 3.500 omladinskih hostela sa 364.000 kreveta.

Hosteli, prema procenama, od oko 200.000 noćenja godišnje zarade blizu dva miliona evra. Godišnje se u svetu ostvari oko 31 milion noćenja, a godišnji prihod u hostelima sveta je oko 15 milijardi dolara.

"Hosteli u svetu su veoma popularan vid smeštaja, naročito mladih, jer je cena smeštaja u njima pristupačna. U Srbiji cena smeštaja u hostelu po osobi iznosi u proseku od 10 do 15 evra, ima i skupljeg smeštaja do 25 evra u bolje uređenim hostelima, ali i cena ispod osam evra, van udarne letnje sezone", kazao je Gvero.

On je podsetio da hostel od hotela razlikuje atmosfera bliskosti i neposrednosti koja se stvara u hostelu među gostima i osobljem. "U hostelu plaćate krevet i često prihvatate da spavate u sobi sa strancima, da se družite i razmenjujete iskustva, što pomaže naročito mladima da bolje upozaju različite kulture", rekao je Gvero.