Bi-Bi-Si: Pravu Srbiju možete naći u kafanama

"Nekada centri umetničkih i političkih debata, u kojima su se uglavnom okupljali stariji muškarci u ‘drvenoj’ atmosferi i zadimljenom prostoru u kojem ‘slobodno teku’ pivo i rakija, današnje kafane doživljaju preporod, privlačeći mlađe Beograđane kojima je dosadila klupska mejnstrim scena.

Mnogi Srbi počinju da umesto uz ‘hajneken’ i tekilu, vreme provode uz domaće ‘jelen’ pivo i rakiju - voćnu ili medovaču - i da igraju uz živu muziku."

"Mogao sam čuti zvuk gitare i buku mase čak pre nego što smo otvorili vrata. Unutra, bilo je teško naći i mesto za stajanje. Salvete su lepršale kroz bar, žene igrale na stolovima, a muškarci se vešali jedni drugima oko vrata - neki su tako iskazivali naklonost, drugi održavali ravnotežu. Ljudi su prestajali da pevaju samo da bi nazdravili - kucnuli se čašama i povikali: ‘Živeli!’"

Izveštač Bi-Bi-Sija navodi da je te, četvrte noći svog istraživanja noćnog života u Beogradu odlučio da će se jednog dana vratiti u glavni grad Srbije.

"Donedavno, Beograd je bio poznatiji po svojoj ulozi u ratovima devedesetih i krvavom raspadu Jugoslavije, kojim su na kraju nastale Hrvatska, Slovenija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija i sporna teritorija Kosovo. Srbiju često vide kao negativca, optuženu za etničko čišćenje i druge ratne zločine, ali meni je mnogo puta rečeno da su Sjedinjene Države - moja domovina - odgovorne za to što kao skeleti stoje zgrade, ožiljci NATO bombardovanja."

Danas, primećuje, internet je preplavljen člancima koji hvale Beograd kao najnoviji grad za provod, ali istina je da je Beograd to uvek znao: tehno žurke devedesetih i priče koje lokalci i danas pričaju - o igri i pesmi na mostovima, kad su verovali da će prisustvo civila zaštititi građevine od NATO bombi. Sad, više od deset godina posle rata, u grad mnogi dolaze jer traže zabavu.

"Ljudi dolaze u Beograd zbog noćnog života - da se provedu, ‘pokupe’ ženske i jeftino se napiju. A ne da upoznaju Srbiju", primećuje za Bi-Bi-Si Beograđanka Milica Isaković.

Kafane su, dodaje, postale toliko popularne da je za mesto u nekim od njih - naročito u "austrougarskom kraju", Zemunu - potrebno rezervisati i sedam dana unapred.

"Zatekao sam se na Zvezdari, u kafani ‘Ona moja’, a pevač je - uz klarinet, violinu i harmoniku - ređao narodne pesme, dok je ceo bar pevao. Nisam znao reči, ali nema veze - skoro svaka srpska narodna pesma, rečeno mi je, uvek je o iste dve stvari - piću i ženama."

"Ova pesma je kao svaka druga. Žena ga je ostavila, pa on pije", kaže Beograđanin Luka Matić.

"Naravno, ne mogu da ‘mu’ ne zamerim (junaku pesme). Osvrnuo sam se i shvatio da ‘ga’ je verovatno ostavila jedna od ovih prelepih srcolomki koje se okupljaju u modernim kafanama. Jer, svako mesto u kojem se pije u ovom gradu je ‘pretrpano’ dovoljnim brojem supermodela da napune modnu pistu vrhunske modne revije. Da je ‘ona’ ostavila mene, i ja bih verovatno pio."

Muzika u toj kafani je, kako kaže, "bila dobra, ili bar podnošljiva".

"Na Savskom vencu, u ‘Ispod mosta’, nekoliko noći ranije, nisam bio te sreće. Kad je živi bend napravio pauzu, slušao sam pravi turbofolk; tradicionalnu folk muziku pomešanu sa agresivnim tehno ritmovima, koju su producirali i koja je bila popularna među srpskim kriminalcima devedesetih i u prvoj deceniji 21. veka. Kad je turbofolk zatreštao sa zvučnika u kafani, razuzdanost i entuzijazam bili su mi zabavni, ali i zbunjujući. Desetak lokalaca rekli su mi da mrze turbofolk, ali su svejedno sa nesmanjenom radošću i entuzijazmom dočekali početak svake pesme."

"Ove pesme su užasne kad ih slušaš kod kuće. Ali kad si pijan u kafani - onda su sjajne. Tekstovi su užasni, ali kad ih pomešaš sa alkoholom - ‘pali’", primećuje Milica, a izveštač Bi-Bi-Sija zaključuje:

"Još nisam siguran da li piju da bi slušali turbofolk ili slušaju turbofolk da bi pili, ali u svakom slučaju - provod je dobar."