Najzdraviji gradovi na svetu

Ako ste se nekad zapitali u koliko zdravom okruženju živite, odgovore ćete naći ako pogledate kakvu zdravstvenu negu imate, koliko zelenih površina ima vaš grad ili kako je organizovan javni gradski prevoz. Ovih pet gradova su te tri stvari doveli do savršenstva i stoga nose titulu najzdravijih gradova sveta.
Ako ste se nekad zapitali u koliko zdravom okruženju živite, odgovore ćete naći ako pogledate kakvu zdravstvenu negu imate, koliko zelenih površina ima vaš grad ili kako je organizovan javni gradski prevoz. Ovih pet gradova su te tri stvari doveli do savršenstva i stoga nose titulu najzdravijih gradova sveta.

Singapur

Ovo je grad se jednim od najmanjih stopa smrtnosti novorođene dece i grad u kojem je prosečan životni vek 84 godine. U samom je vrhu liste i kada je u pitanju sistem zdravstvene nege, a blizu 80 odsto stanovnika koristi usluge javnog zdravstva.

Singapur je i jedan od najčistijih gradova na planeti (zakonski je kažnjivo sve što onečišćava grad, od pljuvanja do bacanja smeća na ulici). Gradske vlasti uspešno sprovode sistem smanjenja zagađenosti vazduha pa tako većina stanovnika koristi gradski prevoz.

Singapur je grad koji nazivaju "Garden City" zbog velikog broja parkova, gradskih vrtova i staza za bicikliste i šetače. Kako bi sprečila prenaseljenost, vlast je zabranila prodaju nekretnina strancima.

Tokio

Tokio ima jedan od najefikasnijih tranzitnih sistema u svetu koji dnevno koristi tri miliona ljudi. Emisije gasova u Tokiju su manje nego u ostalim azijskim gradovima. Prosečan životni vek je 84,19 godina, a na dužinu i kvalitet života utiču investicije u javnom zdravstvu, jake porodične veze, japanska tradicija higijene, kao i ishrana bogata pirinčem, ribom i povrćem. Od prošle godine cene na tržištu nekretnina su u porastu zbog čega se većina stranaca odlučuje na iznajmljivanje iako ne postoje zabrane kao u Pekingu.

Pert

U 2013. Pert je bio među deset najpoželjnijih gradova za život, a osim toga smatra se i najzdravijim gradom u Australiji, posebno za žene. Kult zdravog života se u ovom gradu izuzetno neguje. Između 1998. i 2008. broj biciklista porastao je za 450 odsto, a zahvaljujući ugodnoj klimi i blzini Indijskog okeana, stanovnicima je na raspolaganju niz sportskih aktivnosti na otvorenom.

Kopenhagen

Glavni grad Danske je u samom vrhu liste globalnog zdravlja zbog kulture vožnje biciklima i velikog pada emisije CO2 u poslednjoj deceniji. Svaki dan 50 odsto stanovnika Kopenhagena na posao ili u školu putuju biciklom, a u gradu postoji 400km biciklističkih staza. Staza koja prolazi preko mosta Dronning Louises, koji povezuje živahni kvart Norebbro sa centrom grada, je najprometnija na svetu i njome dnevno prođe 36.000 biciklista.

Monako

Mala kneževina smeštena na francuskoj rivijeri je najgušće naseljena zemlja/grad na svetu i ima najduži životni vek. Stanovnici Monaka u proseku žive 89,6 godina.

Monako je poznat i po najvećoj koncentraciji milionera i milijardera na svetu koji sebi mogu priuštiti najbolju zdravstvenu negu. Fondacija princa Alberta od Monaka pokrenula je niz ekoloških inicijativa uključujući i masovno korišćenje električnih vozila. Nekretnine najviše kupuju Francuzi, Britanci, Italijani, Holanđani i Švajcarci, a prosečna cena nekretnine u Monaku kreće se od 35.000 do 40.000 evra po kvadratom metru.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Putovanja

Avion devet sati leteo nikuda

Avion Britiš ervejza se okrenuo na pola puta preko Atlantskog okeana, zbog čega su putnici leteli devet sati nikuda.