250 razloga zašto London uskoro neće ličiti na sebe

Relativno čist pogled na nebo Londona, kojim je nekada dominirala Katedrala Svetog Pavla, a kasnije poslovna četvrt Kanari Vorf i tornjevi Gerkin (krastavac) i Šard, verovatno će postati prilično skučen, budući da je u planu izgradnja gotovo 250 visokih kula, od kojih se neke već grade.
Relativno čist pogled na nebo Londona, kojim je nekada dominirala Katedrala Svetog Pavla, a kasnije poslovna četvrt Kanari Vorf i tornjevi Gerkin (krastavac) i Šard, verovatno će postati prilično skučen, budući da je u planu izgradnja gotovo 250 visokih kula, od kojih se neke već grade.

Istraživanje arhitektonskog instituta Nju London arhitekčr (NLA) pokazuje da je u planu izgradnja 236 zgrada sa više od 20 spratova, od kojih bi 189 (80 odsto) bili stambeni objekti, piše britanski list Gardijan.

Osamnaest zgrada bile bi poslovne, osam hoteli, 13 bi imalo višestruku namenu, a jedan od tornjeva bio bi obrazovni institut. NLA saznaje da je izgradnja 48 odsto datih objekata već odobrena, a 19 odsto već je u izgradnji. U radikalnoj transformaciji neba nad Londonom, 36 novih kula imaće izmedju 40 i 49 spratova, a 22 više od 50 spratova.

Dom 23 odsto novih tornjeva biće Tauer Hamlets u istočnom Londonu, a projekti u istočnom i centralnom delu grada čine 77 odsto ukupnih, iako je značajan deo kula planiran i u južnom delu grada. U Tauer Hamletu, Lambetu, Grinviču, Njuhamu i Sautvorku nalaziće se 140 od planiranih 236 kula.

NLA je pokrenuo istraživanje nakon što je gradonačelnik Londona, Boris Džonson, krajem prošle godine najavio reviziju strategije izgradnje stanova. On je tada poručio da je potrebno izgraditi 42.000 novih domova godišnje, ali da to neće značiti da će tornjevi rasti svuda po Londonu. "Medjutim, pogledali smo statistiku iz raznih delova grada o tome kakve zgrade su dobile gradjevinske dozvole i shvatili da to znači upravo to, kao u 1960-im, kada smo morali da izgradimo brdo domova, sada ćemo ići mnogo dalje u visinu nego što su mnogi u Londonu mogli da zamisle", navodi NLA.

"Nemamo ništa protiv kula, ali moramo da razumemo njihov uticaj i da osiguramo da imamo sistem planiranja koji uključuje viziju budućnosti grada i kontrolu razvoja, da bi on bio razuman", rekao je direktor NLA, Piter Mari. U gradu u kom su oblakoderi uglavnom poslovne namene, raste tražnja takvih objekata za stanovanje. Tu tražnju delom podstiču kupci stanova iz istočne Azije, gde su visoke zgrade odavno deo urbanog pejzaža.

Najviša zgrada u EU trenutno je londonski oblakoder Šard, visok 305 metara.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Putovanja

Avion devet sati leteo nikuda

Avion Britiš ervejza se okrenuo na pola puta preko Atlantskog okeana, zbog čega su putnici leteli devet sati nikuda.