Ovo su najzdraviji gradovi na svetu

Donosimo vam pet gradova za koje se smatra da su najzdraviji na svetu.
Donosimo vam pet gradova za koje se smatra da su najzdraviji na svetu.

Singapur

Singapur ima najmanju stopu smrtnosti na svetu, a prosečna starost kreće se oko 84.07 godina. Isto tako Singapur ima najbolje organizovano zdravstvo na svetu. Možda ste mislili da su Skandinavci perfekcionisti, ali morate da vidite kako to rade Singapurci. Ni pčele u košnici nisu tako organizovane kao oni. Brojka od 80% stanovnika koji koriste javni zdravstveni sistem samo potvrđuje tu činjenicu.

Zakoni u kojima se zabranjuje pljuvanje ili bacanje žvakaćih guma na ulicu, čine Singapur najčistijim gradom na svetu. Ne postoji stanovnik ovog grada koji bi se usudio da baci papirić na pod. Kazne su jednostavno prevelike, a kamere su bukvalno na svakom koraku. Upotreba ličnih automobila svedena je na minimum jer se većina stanovnika koristi izrazito efikasnim javnim prevozom. Ceo grad prožet je zelenilom. Od drveća zasađenog kraj puta do velikih parkova i vrtova u kojima se ljudi odmaraju i rekreiraju.

Tokio

Tokio se može pohvaliti jednim od najefikasnijih javnih prevoza na svetu koji dnevno preveze oko tri miliona ljudi. Prosečna starost vrti se oko 84.19 godina, a sve to zahvaljujući fenomenalnom javnom zdravstvu, snažnim porodičnim vezama, japanskom načinu higijene i prehrani baziranoj na pirinču, svežoj ribi i povrću.

Kako Tokio nema zakone kojima bi se branilo bacanje smeća na ulicu, ima veliki broj ljudi zaposlenih u čistoći. Biti čistač u Tokiju nije sramotan, već privilegovan i dobro plaćen posao.

Tokio je pun zelenila, drveća koje raste pored ulica, a pogotovo trešanja koje u proleće potpuno izmene vizuru grada.

Pert

Pert je 2013. godine proglašen najzdravijim i najboljim gradom za žene u Australiji. Javno zdravstvo u Pertu organizovano je tako da svatko ima pravo na besplatnu uslugu, bez obzira na zdravstveno osiguranje. Javni prevoz povezuje svaki deo grada s centrom.

Topla klima i mnoge plaže na ivici Indijskog okeana daju stanovnicima Perta mnogo mogućnosti za rekreaciju i opuštanje a samim tim i za zdraviji život.

Kopenhagen

Danska prestonica na vrhu je mnogih lista zdravih gradova zbog činjenice da su u poslednjoj deceniji uspeli da smane emisiju CO2 na pola, a sve to zahvaljujući činjenici da u gradu postoji više bicikala i biciklista nego automobila i vozača.

Čak 65 odsto stanovnika Kopenhagena svakodnevno putuje na posao ili u školu pomoću bicikla.

Javno zdravstvo u Danskoj je jedno od najefikasnijih na svetu, a prosečna starost 83.20 godina. Uglavnom zahvaljujući činjenici - da se mnogo kreću.

Monako

Grad bogataša na francuskoj rivijeri nalazi se na oko 15 kilometara od Nice. Sa svoja dva kvadratna kilometra površine spada u jedne od najgušće naseljenih država na svetu. Prosečna starost koju doživi stanovnik Monaka je 89,6 godina, što ga čini gradom u kom stanovnici najduže žive.

Veliko bogatstvo kojim raspolažu stanovnici ovog grada znači da mogu sebi da priušte i najbolje zdravstvo na svetu. Iako se to na prvi pogled ne čini tako, većina stanovnika koristi električne automobile, a na svakom koraku postavljeni su punjači.

Mediteranska klima i mediteranski tip ishrane jedni su od faktora koji utiču na visoku starost stanovnika. Iako malen po svojoj površini, Monako je prepun zelenila.

  • Kalfironija

    05.05.2014 16:33
    Amerika
    Honolulu je ubedljivo na prvom mestu.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Putovanja

Avion devet sati leteo nikuda

Avion Britiš ervejza se okrenuo na pola puta preko Atlantskog okeana, zbog čega su putnici leteli devet sati nikuda.