Godišnji odmor povećava produktivnost radnika

Sjedinjene Američke Države su jedina razvijena zemlja u kojoj građanima nije zagarantovan plaćen godišnji odmor. Za razliku od SAD-a u Evropi je radnicima osigurano oko 20 dana, a nekima čak i do 30. Najbogatije zemlje dozvoljavaju da radnici uzmu i po šest plaćenih odmora, piše "New Republic".

Situacija je ista i kod slučajeva kada radnici moraju uzeti slobodne dane iz drugih razloga. Ako se oni ili neko iz njihove porodice razboli, nema garancija da će dobiti plaćene slobodne dane. Dvadest i dve razvijene zemlje imaju osiguran odmor u ovakvim slučajevima.

Dobijete li dete ili ga usvojite u SAD-u dobijete 12 nedelja neplaćeno. Nije to stvar politike, već i kulturološki problem. Profesionalci, menadžeri i izvršni direktori nedeljno rade po 72 sata proveravajući svoju elektronsku poštu.

Ankete pokazuju da radnici ne koriste ni onoliko dana godišnjeg odmora koliko bi mogli, a istovremeno rade više i duže. Radna sedmica koja traje 40 sati postala je stvar prošlosti jer 95 odsto radnika na poslu provede više od 50 sati nedeljno, a skoro polovina više od 65 sati.

Ovo preterivanje u poslu utiče na spavanje, a nedostatak sna na delotvornost u radu. Ljudi koji spavaju manje od sedam sati u toku noći teže se skoncentrišu na posao.

Bilo bi sjajno kad bi naporniji rad doveo do boljih rezultata, razvoja ekonomije i kreiranja dobrobiti za sve, ali to nije tako. Zapravo, uzimanje godišnjeg odmora poboljšava produktivnost radnika na poslu. Studija Ernts&Younga je pokazala da svakih deset sati na odmoru povećava godišnju delotvornost za osam odsto. Bivši stručnjaci NASA-e utvrdili su da ljudi koji odlaze na godišnje odmore u toku godine po povratku budu za 82 odsto bolji na poslu. Duži godišnji odmori svakako imaju bolji efekat nego kraći.