Vatikan zaštitio freske u Sikstinskoj kapeli

Kako bi zaštitio freske, Vatikan je odlučio da godišnje broj posetilaca koji uživaju u tom remek delu ne bude veći od šest miliona što je za gotovo četiri puta više nego 1994. kada je Sikstinsku kapelu godišnje posećivalo oko 1,5 miliona turista i kada je instaliran dosadašnji zaštitni sistem.

Novi uređaj za filtriranje vazduha biće nevidljiv za posetioce. Sistem je izradio nemački Osram, instalirane lampe (Light Emitting Diode) troše do 90 odsto manje električne energije nego pre i smanjuju toplotu koja je inače opasnost za freske.

Rasveta je podešena na tri nivoa, jedna je kada je kapela prazna, srednja će biti upaljena za vreme poseta turista, a treća, puno svetlija i toplija koristiće se nekoliko puta godišnje tokom papinskih ceremonija.

Sikstinska kapela u izvornom značenju je papinska kućna, kapela u sklopu Vatikanske palate u Rimu. Izgradio ju je arhitekta Đovani de Dolči između 1475. i 1483. godine po nalogu pape Siksta IV.

Iako ju je oslikavalo više slikara, od Botičelija, Pjetra Peruđina, Kozima Roselija, najpoznatija je po svom plavom svodu sa zlatnim zvezdama koji je oslikao Mikelanđelo.

Svod je površine od gotovo 800 kvadratnih metara što govori da je Mikelanđelo osim slikarskom tehnikom vladao i matematikom i geometrijom što svedoče različite figure smeštene u trodimenzionalne okvire. Njegove slike prikazuju postanak sveta od razdvajanja svetla od tame, stvaranja sunca i meseca, stabala i biljaka, čoveka, a najpoznatiji je "Poslednji sud".

Istorijski podaci govore da je Mikelanđelo svod Sikstinske kapele oslikavao 23 godine.