Šimpanze menjaju "naglasak" da bi se prilagodile

Većina ljudi promeni naglasak ukoliko provede dovoljno dugo vremena u novoj sredini, drugom gradu ili zemlji, a istraživači su otkrili da se to isto dešava i sa šimpanzama.

Naučnici su ustanovili da prilikom spajanja dve različite grupe majmuni postepeno menjaju svoj "naglasak" sve dok svi ne počnu da ispuštaju iste zvuke. Do sada se verovalo da su jedino ljudi sposobni za glasovne promene u cilju društvenog uklapanja.

"Naše istraživanje pokazuje da pozivi za hranu kod šimpanzi nisu strukturno predodređeni i da su, kada se nađu u novoj sredini, u stanju da ih promene kako bi se što bolje uklopile", izjavila je Kejti Slokomb sa Univerziteta u Jorku. Šimpanze ispuštaju specifične zvuke u zavisnosti od vrste hrane, a pripadnici njihove družine tada tačno znaju na šta se ti pozivi odnose.

Naučnici su pratili kako su se glasovi za "jabuku" menjali tokom trogodišnjeg perioda kada je jedna grupa šimpanzi premeštena iz Holandije u zoo vrt u Edinburgu. Oni su utvrdili da se piskavi poziv "novopridošlica" vremenom prilagođavao dubokom zvuku "starosedelaca".

"Lako je uočiti razliku u načinu na koji su dve grupe 2010. 'izgovarale' reč jabuka, a kako su tri godine kasnije 'Holanđani' promenili svoj krik kako bi zvučali kao da su iz Edinburga", kazao je Stjurat Votson, takođe sa Univerziteta u Jorku. Imajući u vidu relativno kratku evolucionu distancu između ljudi i šimpanzi - pet do sedam miliona godina, vrlo je verovatno da je i naš najbliži zajednički predak bio sposoban za ove "jezičke akrobacije", kažu naučnici.

"Bilo bi uzbudljivo saznati zašto su šimpanze motivisane da 'govore' kao njihova okolina - da li to rade da bi ih bolje razumeli ili da se ne bi izdvajali od drugih", naveo je Sajmon Taunsend sa Univerziteta u Cirihu koji je, takođe, učestvovao u istraživanju.