Kolike su kazne kada vas napadne opasna rasa psa?

Poslednji u nizu je slučaj kada je pas nasmrt izujedao svoju vlasnicu u Subotici dok ga je hranila. Prema rečima očevidaca, nastradala je penzionerka M. N. K. koja je u svom vlasništvu velikog psa rotvajlera držala već pet godina. Nakon ovoga i prethodnih sličnih slučajeva postavlja se pitanje da li vlasnik može da utiče na agresivnost svog psa i kolike su kazne za vlasnike čiji pas izujeda ili usmrti nekog.

Prema zakonskoj regulativi, rasa psa pitbul terijer zabranjena je u Srbiji i kazna za vlasnika koji poseduje ovog psa je do 500.000 dinara. Ostale rase koje se smatraju opasnom, poput bul terijera, staforda, američkog terijera i mini bula, moraju se čuvati prema strogim pravilima, koja su postavljena po ugledu na evropske zemlje. Opasne pse mogu da šetaju samo punoletne osobe, sa povocem i brnjicom, psi se moraju čuvati u prostoru koji je zaključan i iz kog pas ne može da pobegne, mora da bude obeležen mikročipom i vlasnik psa mora da ima ispit socijalizacije koji izdaje Kinološki savez Srbije.

Srbija u odnosu na zemlje Evropske unije, višestruko zaostaje u zakonima koji regulišu čuvanje opasnih pasa. Ne zna se ni ko kontroliše, niti ko sankcioniše one koji šetaju i čuvaju opasne pse, pa u praksi nije moguće primeniti ni najjednostavniju odluku da se ovi psi šetaju sa brnjicom i povocem. Rezultat nezainteresovanosti države  za ovaj problem je veliki broj krvoločnih pasa koje vlasnici drže kako im je volja, ali i veliki broj lutalica, koje vlasnici ostavljaju na ulici, pa svakodnevno ujedaju prolaznike.

Iz Udruženja za zaštitu životinja Feniks kažu da se kazne za vlasnike čiji pas nekoga ujede kreću u rasponu između 20.000 i 100.000, a vrlo često i preko 100.000 dinara ako je u pitanju dete.

"Kazne variraju u rasponu između 20.000 i 100.000 dinara u zavisnosti od slučaja, od posledica, pretrpljenog straha i stepena povreda. Ima slučajeva kada su kazne preko 100.000 dinara i to najčešće kada je žrtva ujeda dete", kaže Milica Ranković, predsednica Udruženja Feniks.

Prema njenim rečima, veliki problem predstavljaju i lažni ujedi.

"Građani masovno prijavljuju da su pretrpeli ujed pasa i za to dobijaju veliki novac kao odštetu. Najčešće prijave psa sa ulice i od grada dobijaju odštetu. Najveći problem u ovom slučaju je to što niko ne proverava da li se zaista desio napad", kaže ona.

Rankovićeva ističe da se na sudu pojavljuju isti advokati i lekari u različitim slučajevima, što jasno ukazuje na to da učestvuju u prijavi lažnog ujeda.