Takve životinje progutaju hiljade kubnih metara morske vode dnevno kako bi pokupile planktone, pa progutaju i mikroplastiku iz zagađenih voda direktno ili jedući zagađenu hranu, navodi se u naučnoj analizi objavljenoj u časopisu "Trends in Ecology & Evolution".
Naučnici pišu da se hemikalije i predmeti povezani s plastikom mogu desetinama godina nakupljati i promeniti biološke procese kod životinja vodeći u izmenjeni rast, razvoj i reprodukciju uključujući smanjenu plodnost.
"Dok još treba potvrditi konačnu vezu između unosa mikroplastike i izloženosti toksinima kod onih koji se hrane 'filtriranjem' vode, studije o morskim pticama i malim ribama pokazale su vezu", rekla je autorka istraživanja Eliza Germanov.
Morske vrste takođe su u opasnosti zbog toga što se njihova staništa preklapaju sa žarištima zagađenja poput Meksičkog zaliva, Mediterana, Bengalskog zaliva i koralnog trougla - područja od Malezije do Solomonskih Ostrva na Tihom okeanu.
Mnoge od tih životinja poput raža ugrožene su vrste, pa je teško proceniti koncentraciju plastike konvencionalnim metodama poput analize želudačnog sadržaja, kaže Germanov.
"Zbog toga koristimo nesmrtonosne metode prikupljanja malih količina tkiva koje testiramo na tragove hemikalija uz pomoć sofisticiranih i osetljivih analitičkih metoda", kaže ona.
Životinje koje se hrane filtriranjem vode najugroženije
Mnoge životinje koje se hrane filtriranjem vode žive dugo i imaju malo potomaka tokom čitavog života.
Koautorka studije Maria Kristina Fosi, kaže da druga studija koju je vodila o kit-ajkulama u Kalifornijskom zalivu i o kitovima u Mediteranu potvrđuje izloženost toksičnim hemikalijama.
"Kako su to žarišne tačke za zagađenje mikroplastikom, naši rezultati mogli bi pokazati da te životinje unose mikroplastiku u područjima na kojima se hrane", kaže ona.
Prema njenom istraživanju, kit-ajkule bi mogle unositi 171 komad plastike dnevno nakon što su naučnici pronašli prosečno 0,7 plastičnih komada po kubnom metru vode oko poluostrva u Kalifornijskom zalivu, koji je važno područje hranjenja za ugrožene kit-ajkule.
Germanov, koja studira na australijskom univerzitetu Merdok kaže da zagađenje mikroplastikom može potencijalno zagaditi staništa populacije već ugroženih vrsta.
"S obzirom na očekivani porast proizvodnje plastike globalno, buduća istraživanja bi trebalo usmeriti na obalna područja u kojima se zagađenje mikroplastikom preklapa s ključnim područjima za razmnožavanje i hranjenje tih ugroženih životinja", kaže Germanov.
Milion tona plastike godišnje završi u okeanima
U poslednje vreme mnogo je izveštaja i istraživanja koja pokazuju da se morski svet suočava sa egzistencijalnim pretnjama od milion tona plastičnog otpada koji svake godine završava u okeanima. Prošle godine bilo je izveštaja o uginulom kitu s više od 30 plastičnih vrećica u želucu u Norveškoj, a u Francuskoj pronađeno je telo kita sa 800 kilograma plastike.
Organizacija UN-a za okeane nazvala je to "planetarnom krizom" s obzirom na očekivani porast proizvodnje plastike u svetu. Od 2015. proizvedeno je više od 6,3 milijardi tona plastičnog otpada u svetu a samo se 20 odsto reciklira ili uništi spaljivanjem. Ostatak završi u životnoj sredini.
.jpg "Bezbednije za ptice duž Dunava: Zaštićeno 40 kilometara dalekovoda i izolovano 576 stubova")
Komentari 1
milenko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar