U tom periodu ubijeno je 2.049 jedinki u okviru 40 vrsta ptica, navode u ovom Društvu i dodaju da su najčešće žrtve trovanja ptice grabljivice koje su jedna od najugroženijih grupa ptica.
Trovanje ostaje jedna od glavnih pretnji po opstanak divljih ptica u Srbiji. Zbog toga će ovo Društvo u narednih šest meseci raditi na sprečavanju trovanja ptica u Srbiji kroz projekat "Stop bird poisoning in Serbia" koji zajednički podržavaju fondacije MAVA i Fondacija za zaštitu lešinara.
"Smatramo da je ovo problem koji se mora rešavati zajedničkim naporima svih nadležnih institucija. Do rešenja se može doći uključivanjem poljoprivrednika, lovačkih udruženja, organizacija civilnog društva kao i upravljača zaštićenih područja", zaključuje Aleksa Vukićević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Kako navodi ova organizacija, prema dostupnim podacima, prvo organizovano trovanje divljih životinja, u ovom slučaju vukova, zabeleženo je krajem 19. veka u Vojvodini kada je korišćen strihnin. Posle Drugog svetskog rata sprovođenje su akcije trovanja grabljivaca koje su dovele do masovnog izumiranja skoro svih vrsta lešinara na našim prostorima.
Od 1975. godine trovanje grabljivaca je zakonski zabranjeno, međutim, tradicija korišćenja otrova u rešavanju sukoba sa divljim životinjama još nije iskorenjena. U današnje vreme glavni razlog za postavljanje zatrovanih mamaca je i dalje sukob sa grabljivcima poput vuka, lisice i šakala, a u poslednje vreme otrovni mamci su sve češće namenjeni napuštenim i vlasničkim psima. Zatrovani mamci se koriste podjednako i u gradskim kao i u seoskim sredinama i to zabrinjava, jer je postavljanje otrova na javnim površinama ne samo zločin protiv prirode, već i zločin protiv javnog zdravlja, navode u Društvu za zaštitu ptica.
"Istraživanjem i sakupljanjem podataka razumećemo povod i okolnosti pod kojima dolazi do namernog i nenamernog trovanja ptica i drugih životinja. Faktori koji su već prepoznati kao povezani sa slučajevima trovanja ptica su trovanje ostalih životinja (domaćih i divljih), pojave nekontrolisanih odlagališta životinjskog otpada i napadi grabljivaca (vukova, napuštenih pasa) na divljač i domaće životinje", kaže Vukićević.
Nesavesno korišćenje pesticida, naročito onih zabranjenih, takođe dovodi do stradanje divljih životinja. Zabranjeni pesticidi i otrovi se koriste za pravljenje otrovnih mamaca sa ciljem da usmrte divlje i domaće životinje. Veliki problem predstavljaju otrovi kao što su derivati karbofurana i strihnina, koji se mogu kupiti nelegalno. Iako je Furadan, derivat karbofurana, zabranjen za prodaju još 2014. godine i dalje se dešavaju slučajevi trovanja ovom supstancom.
Komentari 1
milenko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar