Obitava u podzemnim vodama krškog reljefa Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.
Prilagodila se životu u potpunom mraku: ima bledu kožu i nema razvijene oči. Može da živi decenijama, a ponekad čak i do stotinu godina.
"Samo sede i ništa ne rade", rekao je Gergely Balazs sa Univerziteta Eotvos Lorand u Budimpešti za čovečje ribice koje žive u evropskim pećinama.
Do sada su naučnici uglavnom proučavali primerke u zarobljeništvu jer način života ovih vodozemaca otežava praćenje u prirodnim uslovima. Međutim, Balazs i njegove kolege uspele su da naprave jedno od prvih dugotrajnijih istraživanja čovečjih ribica u divljini, piše "New Scientist".
Pratili su primerke koji žive u pećini Vruljak 1 u Bosni i Hercegovini. Između 2010. i 2018. godine više puta su odlazili u pećinu i označavali čovečje ribice ubrizgavajući im u repna peraja jedinstveni crni pigment. Svaki put kada bi ponovno došli u pećinu, pogledali su gde se nalaze označeni primerci. Sveukupno su pratili 19 čovečjih ribica.
Većina njih se pomerila sa svoje prvobitne pozicije za manje od 10 metara godišnje, prosek je bio oko pet metara tokom godine dana. Najaktivnija jedinka pomerila se čitavih 38 metara u 230 dana. Ipak, najveći introvert među čovečjim ribicama ostao je na istom mestu 2.569 dana, odnosno više od sedam godina.
"Moguće je da su čovečje ribice ipak aktivnije nego što smo mi zabeležili jer nismo mogli da pratimo njihove svakodnevne aktivnosti. Možda su se kretale u krug ili unutar vrlo ograničenog područja", rekao je Balazov kolega Gabor Herczeg.
Međutim, naučnici smatraju da ovakav neaktivan način života ima smisla za čovečje ribice. One su grabljivice koje koriste strategiju - sedi i čekaj, objašnjava Balazs.
"Njihov plen su mali rakovi, koji se retko kad pojavljuju. Čovečje ribice zbog toga efikasno štede energiju tako što mirno sede i usporavaju metabolizam dok se plen ne približi. Na ovaj način bez hrane mogu da prežive godinama", dodao je.
Istraživanje pod nazivom "Extreme site fidelity of the olm (Proteus anguinus) revealed by a long‐term capture–mark–recapture study" objavljeno je u časopisu "Journal of Zoology".
.jpg "Bezbednije za ptice duž Dunava: Zaštićeno 40 kilometara dalekovoda i izolovano 576 stubova")
Komentari 7
Komifo
high ISO
Dušan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar