Seoba ptica je u isto vreme čudesan i opasan poduhvat koji zahteva veliku izdržljivost, poručuju u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije na Svetski dan ptica selica.
Društvo donosi priče o sedam vrsta ptica koje lete dalje od drugih.
Planina nije dovoljno visoka
Vrsta: Indijska guska (Anser indicus)
Prosečna razdaljina koju prelazi tokom seobe: 3.000-5.000 km
Nema kiseonika? Za indijsku gusku to nije problem. Ova izdržljiva guska možda neće biti šampion u najdužem letu, ali nijedna druga vrsta ne leti konstantno tako visoko tokom svog selidbenog puta. Ova ptica na seobu kreće iz Mongolije, Tibetanske visoravni i iz severne Kine gde se gnezdila, tokom seobe prelazi preko Himalaja koristeći manje od deset procenata dostupnog kiseonika, dostižući visinu i do 7.000 m, a da za to ne koristi pomoć vetra. Istraživači su zaključili da štede energiju tako što lete tik uz najveći planinski masiv na svetu i to rade tokom noći. Naučnici još nisu sigurni šta se to nalazi u genima ove vrste što joj omogućava ovakvu otpornost. Uprkos činjenici da se njihova brojnost smanjuje, ova guska je zbog velikog rasprostranjenja na IUCN Crvenoj listi ima oznaku najmanje zabrinutosti za opstanak.
Leti, leti, što brže možeš
Vrsta: Šljuka livadarka (Gallinago media), u Srbiji se može videti na seobi
Prosečna razdaljina koju prelazi tokom seobe: 6.800 km
Sivi soko bi možda pobedio u sprintu među pticama, budući da prilikom obrušavanja na plen dostiže ubrzanje i do 390 km/h, ali ne bi pobedio u maratonu. Pobeda bi najverovatnije otišla u krila ptice koja leti najbrže na duge staze, šljuka livadarka. Ova informacija iznenađuje budući da pred jesenju seobu znaju da dobiju na kilaži. Zato nedostatke u aerodinamici nadoknađuju energijom. Bez oslanjanja na vetrove koji bi im ubrzali seobu ova zdepasta ptica dostiže brzinu i do 97 km/h na udaljenosti od 6.800 km. Kada leti preko kopna iz Skandinavije do podsaharske Afrike ne pravi čak ni pauze što rezultira gubitkom polovine svoje telesne težine. Ova vrsta je ugrožena zbog gubitka staništa koja nestaju usled sve intenzivnije poljoprivrede i isušivanja vlažnih staništa u Rusiji i Ukrajini.
Nema odmora za uporne
Vrsta: Laponska muljača (Limosa lapponica), u Srbiji je retka vrsta u periodu seobe
Prosečna razdaljina koju prelazi tokom seobe: 11.000 km
Zamislite da krenete na devetodnevni let bez vremena za spavanje i bez hrane ili piće. Ovo je put laponske muljače od Aljaske do Novog Zelanda, koji drži rekord za najduži ptičji let bez prestanka, leti preko 11.000 km bez odmora. Iako vrsta ima izuzetno veliku rasprostranjenost, populacije u nekim delovima sveta se bore za opstanak. Laponske muljače se na istoku duž azijsko-australijskog selidbenog puta suočavaju sa padom populacije zbog velikog gubitka staništa uz Žuto more. Na njihovu sreću, BirdLife sarađuje sa vladama u tom delu sveta na zaštiti mesta na kojima ova vrsta odmara tokom seobe i sprečavanju daljeg uništavanja staništa. Iako deluje da su izuzetno izdržljive i ovim pticama treba pružiti priliku da se okrepe!
Trka na duge staze
Vrsta: Velika sprutka (Calidris canutus), u Srbiji je veoma retka vrsta u periodu seobe
Prosečna razdaljina koju prelazi tokom seobe: 15.000 km
Iako velika sprutka ima raspon krila samo 20 centimetara, neki od njih prelete gotovo 15.000 kilometara svake godine, od južnih obala Čilea i Argentine pa sve do kanadskog arktičkog arhipelaga. Nažalost, ljudsko uplitanje čini putovanje ove ptice mnogo težim. Uništavanje priobalja i prekomerno sakupljanje bodljaša, čija jaja čine osnovu ishrane, najviše ugrožava atlantsku podvrstu velike sprutke (Rufa Red Knot), koja je prema američkom Zakonu o ugroženim vrstama 2014. godine proglašena ugroženom.
Marš pingvina
Vrsta: Adelijski pingvin (Pigoscelis adeliae)
Prosečna razdaljina koju prelazi tokom seobe: 17.600 km
Nije sve u letenju! Ptice neletačice, poput pingvina, se takođe sele. To je slučaj adelijskog pingvina, za koga se zna da svake godine pređe u proseku 13.000 km, prateći sunce polazi iz gnezdeće kolonije do mesta na kome zimuje u oblasti Ross Sea of Antarctica i nazad. Tokom zime sunce ne izlazi južno od Antarktičkog kruga – to predstavlja izazov za ove pingvine koji moraju da imaju pristup moru da bi se hranili morskim račićima. Njihovo rešenje je da nastave da hodaju do ivice leda, koja se tokom hladnog perioda godine neprestano širi. U proleće ostaju uz ivicu dok se led povlači. Uprkos negativnim prognozama zasnovanim na negativnom uticaju klimatskih promena, njihova populacija se povećava, naročito na istoku Antarktika, gde se većina ovih pingvina gnezdi.
U krug
Vrsta: Tankokljuni zovoj (Ardenna tenuirostris)
Prosečna razdaljina koju prelazi tokom seobe: 30.000 km
Tankokljuni zovoj se svake godine seli sa mesta na kojima se gnezdi u Tasmaniji i južnoj Australiji na Kamčatku na Ruskom dalekom istoku, da bi potom nastavio dalje do Aleutskih ostrva na Aljasci, zatim se okrenuo oko Tihog okeana i vratio se duž zapadna obala Severne Amerike. Izgled njihovog tela je savršeno prilagođen za jedrenje iznad vode, omogućavajući im da lete duže vreme, što im omogućava veliku uštedu energije. Iznenađujuće, i pored prelaska tako impresivnih daljina, oni se svake godine vraćaju u istu rupu radi gnežđenja. U nekim delovima sveta zabeležen je pad populacije, ali se njihov ukupni broj i dalje procjenjuje na više od 20 miliona, što ih ubraja u jedne od najbrojnijih vrsta morskih ptica koja se mogu naći u australijskim vodama.
Do meseca i nazad
Vrsta: Arktička čigra (Sterna paradisaea)
Prosečna razdaljina koju prelazi tokom seobe: 90 000 km
Nijedna lista ptica selica nije potpuna ukoliko se na njoj ne spomene rekordni podvig arktičke čigre. Daleko najduža seoba poznata u životinjskom carstvu, ova ptica srednje veličine svake godine pređe 90.000 km od pola do pola - od Grenlanda na severu do mora Veddela na jugu. Neverovatno je da arktičke čigre mogu da žive i do 30 godina, što znači da ako saberemo kilometre koju su prešli tokom života, njihova ukupna seoba jednaka je odlasku na mesec i nazad više od tri puta. Nije čudno što je epsko putovanje ovog svetskog putnika inspirisalo logotip BirdLife International-a, čiji je predstavnik za Srbiju Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, ilustrujući globalni uticaj ove mreže na zaštitu ptica i prirode.
.jpg "Bezbednije za ptice duž Dunava: Zaštićeno 40 kilometara dalekovoda i izolovano 576 stubova")
Komentari 1
animal planet
Hvala za tekst .
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar