Ovakav vid "zabave" bio je veoma popularan na Kosovu, sve dok austrijska nevladina organizacija "Four Paws" nije odlučila da osnuje azil na zemljištu koje im je ustupio Grad Priština.
Direktor azila za medvede Arim Mahmuti kaže da je od početka bilo jasno da je spasavanje medveda samo prva faza mnogo većeg projekta, a to je podizanje svesti i očuvanje prirode.
"Životna sredina pripada nama, mi smo jedini odgovorni", kaže Mahmuti.
Spaseni medvedi sada žive u azilu pored Prištine, površine od oko 16 hektara, a medvedi imaju privid svog prirodnog okruženja jer se u sklopu azila nalazi i drveće, bobičasto žbunje i veštačka jezerca.
Spas stigao iz Austrije
Priča o azilu počela je nakon što je grupu austrijskih vojnika koji su 2011. stigli na Kosovo u sklopu misije KFOR-a šokirao prizor medveda u kavezima. Na problem su ukazali ambasadi Austrije u Prištini, koja je potom predložila mesnim vlastima da prekinu s takvom praksom.
Kasnije je dogovoreno da austrijska nevladina organizacija "Four Paws" (Četiri šape) osnuje azil na zemljištu koje im je ustupio Grad Priština.
Mnogo je teže bilo spasiti medvede iz "kandži" njihovih vlasnika. To su na kraju morale da sprovedu specijalne policijske snage, seća se Dardan Gaši, koji je u to doba bio ministar zaštite životne sredine i jedan od ključnih zagovornika ovog projekta.
"Neki od vlasnika bili su kosovski ratni veterani koji su mislili da su nedodirljivi i da se niko neće usuditi da im uzme medvede", priča Gaši za AFP.
Medvede su ipak morali da uspavaju pre transporta jer su bili istraumirani i agresivni.
Prva stanovnica azila bila je Kasandra, smeđa medvedica koju je vlasnik ostavio u kavezu ispred restorana kad mu je posao propao.
"Bila je u užasnom stanju, u metalnom kavezu ne većem od dva puta tri metra", kaže Rosvita Briger, supruga tadašnjeg austrijskog ambasadora u Prištini, jednog od ključnih ljudi za sprovođenje ovog projekta.
Kasandra je živela u vlastitom izmetu i preživljavala pomoću hrane koju su joj ljudi donosili iz sažaljenja.
"Medvedi nisu agresivni"
Mustafa Gaši, pedesetsedmogodišnji radnik u azilu, priseća se da su ga kao dete sa sela plašili medvedima.
"Odrasli su nam govorili da će nas pojesti ako odlutamo od kuće", priča Gaši.
On je radio u istom još dok se azil gradio. Kasandra je bila prva na koju je pazio i među njima se razvio poseban odnos.
Gaši se priseća i da je na flašicu hranio tri mladunca koja su dovezli u azil nakon što im je majka ubijena.
"Nikad u milion godina ne bih pomislio da ću držati medvedića u naručju i odgajati ga kao svoje dete", dodao je Gaši, priznavši da o svojim sinovima nikad nije brinuo kao što brine o medvedima.
Od 2014. na Kosovu nema nijednog medveda u nelegalnom privatnom vlasništvu, kaže direktor azila Mahmuti, koji sada pokušava da pronađe dom jednom lavu i nekolicini vukova koje su pronašli takođe u privatnom vlasništvu.
Azil zapošljava tridesetak ljudi, a godišnje je za fukncionisanje istog potrebno otprilike 400.000 evra koje većinski finansira organizacija "Four Paws".
U godini pre pandemije imali su 40.000 poseta, većinom porodica i studenata.
Aktivista Milot Kuršumlija smatra da je ovo jedna izuzetno uspešna priča, te dodaje i da se nada da neće biti poslednja ovakva inicijativa.
"Na ovom primeru vidimo koliko interakcija institucija, građanskog društva i aktivista za zaštitu prirode može biti korisna", zaključuje Kuršumlija.
.jpg "Bezbednije za ptice duž Dunava: Zaštićeno 40 kilometara dalekovoda i izolovano 576 stubova")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar