Ova vrsta zabeležena je prilikom višednevne ekspedicije sprovedene početkom maja 2021. godine na području opština Bujanovac i Preševo.
Gnezdeći par dugorepih svračaka je posmatran i fotografisan u blizini granice sa Severnom Makedonijom, na suvim travnatim padinama sa žbunjem.
"Bilo je prošlo podne i upravo smo završavali teren kada mi je u vidokrug doletela omanja ptica upadljive crno-bele obojenosti. Posle kratkog posmatranja dvogledom, veoma sam se obradovao jer sam prepoznao dugorepog svračka. Nešto kasnije primetili smo i ženku", rekao je Draženko Rajković iz Centra za istraživanje biodiverziteta.
Dugorepi svračak naseljava mediteranska suva travnata staništa sa žbunjem i drvećem, na krajnjem jugoistoku Evrope i delovima Bliskog i Srednjeg Istoka. Selica je koja zimski period provodi na području severoistoka Afrike. Čitava svetska populacija relativno je malobrojna, dok je na Balkanu ova vrsta retka i slabo proučena, a živi u delu Severne Makedonije, Albanije, Bugarske i Grčke.
"Ovo je prvi put da je ova vrsta viđena u Srbiji, a s obzirom na to da je posmatran par ptica u vreme gnezdećeg perioda, imamo razloga da verujemo da smo pronašli novu gnezdaricu naše zemlje", zaključio je Rajković.
Pored dugorepog svračka tokom ekspedicije zabeležene su i druge retke i malobrojne gnezdarice poput vrapca kamenjarca, grmuše crvenovoljke, modrokosa i gorskog zviška, što ukazuje na visoku ekološku vrednost istraživanog područja.
Ornitološka istraživanja na krajnjem jugu Srbije sprovedena su okviru projekata uspostavljanja nacionalne ekološke mreže i NATURA 2000 mreže zaštićenih područja Evropske unije, koji su podržani od strane Ministarstva zaštite životne sredine i Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
.jpg "Bezbednije za ptice duž Dunava: Zaštićeno 40 kilometara dalekovoda i izolovano 576 stubova")
Komentari 10
Naivus
..
Vladimir
Toma
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar