Istraživači su naveli da su njihovi laboratorijski eksperimenti sa vrstom malih ajkula potvrdili dugotrajne spekulacije da ajkule koriste magnetna polja kao pomoć u navigaciji, odnosno kao svojevrstan prirodni GPS.
Takvo ponašanje uočeno je i kod drugih morskih životinja, kao što su morske kornjače.
Studija, čiji su rezultati ovog meseca objavljeni u časopisu "Current Biology" daje odgovor i na pitanje zašto su ajkule sposobne da prelaze velike distance i da nađu put nazad da bi se hranile i razmnožavale, rekao je jedan od autora Brajan Keler.
"Znamo da ajkule mogu da reaguju na magnetna polja. Nismo znali da su uočile da mogu da ih koriste kao pomoć u navigaciji. Postoje ajkule koje mogu da pređu 20.000 kilometara i da završe na istom mestu", kazao je Keler.
To pitanje je intrigiralo istraživače godinama pošto ajkule dok prolaze kroz okean nailaze na malo konkretnih orijentira kao što su korali.
Tražeći odgovore, naučnici Državnog univerziteta Floride odlučili su da proučavaju ajkule čekićare, vrstu koja živi na obe američke obale i svake godine se vraća u ista ušća.
Istraživači su 20 tih ajkula izložili magnetnim uslovima koji su simulirali lokacije udaljene stotinama kilometara od mesta gde su uhvaćene kod Floride. Naučnici su otkrili da su ajkule počele da plivaju na sever kada su na osnovu magnetnih signala zaključile da su južno od mesta gde bi trebalo da budu.
Naučnik Robert Huter, koji nije učestvovao u istraživanju, navodi da je to otkriće ubedljivo i dodaje da je potrebno dalje proučavanje da bi se utvrdilo kako ajkule koriste magnetna polja da utvrde svoju lokaciju i da li veće ajkule koje prelaze velike udaljenosti koriste sličan sistem da nađu pravi put.
Naučnici navode da oslanjanje na magnetna polja Zemlje, otkriveno kod ajkula čekićara, verovatno postoji i kod drugih vrsta ajkula, poput velike bele koja ide na prekookeanska putovanja. Keler kaže da su veoma male šanse da su ajkule čekićare razvile osetljivost na magnetna polja, a da druge ajkule koje prelaze velike distance nisu.
Keler dodaje da bi istraživanje moglo da pomogne naporima za očuvanje vrsta ajkula čiji se broj smanjuje. Ovogodišnje istraživanje je pokazalo da je broj ajkula i raža u okeanima smanjen više od 70 odsto od 1970. do 2018. godine.
.jpg "Bezbednije za ptice duž Dunava: Zaštićeno 40 kilometara dalekovoda i izolovano 576 stubova")
Komentari 1
joska broz
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar