Ova jedinstvena i izdržljiva vrsta tokom sovjetske ere skoro je dovedena do izumiranja, ali u poslednjih par decenija ponovo je postala simbol letonskog nacionalnog identiteta.
"Najteži dani za njih su prošlost. Plave krave su divne i jedinstvene, drago mi je da možemo videti njihov napredak", rekao je za AFP Arnis Bergmanis, upravnik životinjskog parka "Circuli".
Godine 2000. u Letoniji je bilo samo 18 plavih krava, dok ih je danas oko 1.500 - punokrvnih i mešanih. Ove krave izvorno su se nalazile samo na baltičkoj obali u regiji Kurzeme, ali sve su popularnije i u unutrašnjosti.
"Rado ćemo pomoći svakom novom farmeru i vlasniku gostinjskih kuća da dobiju svoju plavu kravu", izjavio je Bergmanis.
Seoski gostioničari nabavljaju je kao turističku atrakciju, dok farmeri plavu kravu u svojim krdima drže zbog njenog izraženog majčinskog instinkta.
"Ako mladunče bilo koje boje izgubi majku ili se od nje odvoji, plava krava uzeće ga i odgojiti kao svoje", rekao je Bergmanis.
Kulturni simbol
Plave krave evoluirale su na obali, gde su vodile spartanski način života, hraneći se izdancima grmlja i travom s dina, hranom koja je nejestiva za druga goveda.
Prema legendi, krave su poplavele od mora, iako se zapravo rađaju bež boje. Doduše, koža im vrlo brzo poplavi i vremenom postaje sve tamnija. Pigment takođe utiče na mišićno tkivo pa je tako meso ovih krava izrazito tamno, ali njihov broj nikada nije bio dovoljan da bi im se meso masovno prodavalo.
Kada su tokom sovjetske ere vladali komunisti, masovna proizvodnja govedine i mleka bila je od velike važnosti. Preferirali su obična goveda pa je plava krava došla na ivicu izumiranja.
Iako zvuči neverovatno, ovu vrstu je od izumiranja spasilo pozorište. Nakon jako popularne predstave Plavi, koju je pre pedesetak godina postavio letonski dramaturg Gunars Priede, ova posebna goveda u svesti javnosti postala su simbol nestajućeg nacionalnog identiteta.
U 2006. godini farmeri, naučnici i entuzijasti osnovali su Udruženje plave krave kako bi očuvali vrstu. Istovremeno je vlada vlasnicima plavih krava nudila posebne subvencije.
Snažne i nezavisne
Plave krave proizvode manje mleka od prosečnog goveda, oko 5.000 litara po kravi, dok govedo vrste Holstein godišnje proizvede 8.000 litara. Letonci kažu da im je, međutim, mleko zdravije i hranjivije.
"Ova goveda ističu se i po mogućnosti preživljavanja u grubim uslovima. Jaka, samostalna i robusna plava krava celu godinu može da živi napolju, čak i tokom zimskih mrazova, što mnoge druge vrste goveda ne mogu da izdrže", rekla je za AFP Daiga Simkevica, predsednica Udruženja plavih krava.
Udruženje plavih krava svake godine organizuje seminar za farmere, brižno vodi evidenciju kako bi se izbeglo parenje srodnih jedinki, radi na rastu populacije i istražuje vrstu.
"Nadamo se da ćemo u budućnosti sprovesti punu DNK analizu kako bismo identifikovali gene koji su jedinstveni za plavu kravu. Nikad nismo zabeležili slučaj virusa leukoze goveda kod plavih krava pa se nadamo da ćemo otkriti gene zaslužne za to kako bismo mogli pomoći drugim kravama", dodala je Simkevica.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar