Sunce se polako spušta iza horizonta, a petoro ljudi u belim zaštitnim odelima kreće se ispod stabala.
U rukama nose zvučnike iz kojih se čuje mešavina oštrih krikova, pa preplašene ptice poleću uvis.
Svake zime, nebo iznad italijanskog glavnog grada krasi očaravajući prizor hiljade čvoraka koji se složno podižu i spuštaju.
Ali, kad naprave pauzu kako bi se odmorili na drveću, izmetom počnu da zasipaju pločnike i vozila, što gradske vlasti, svake godine iznova podstiče da ih rasteruju.
"Emitujemo krik koji čvorci sami koriste za uzbunjivanje", rekla je Marijana di Santo, odevena od glave do pete u belu zaštitnu odeću, hodajući prema pticama okupljenim na drveću oko glavne železničke stanice Termini.
"To je kao da jedni druge upozoravaju da je ovo opasno mesto i da bi trebalo da se pomere", rekla je Di Santo, čiju su kompaniju "Faunu Urbis" gradske vlasti zadužile da rastera čvorke.
Ima ih milion
Svake godine između oktobra i februara milioni čvoraka sa severa Evrope sele se u Italiju u potrazi za toplijim temperaturama. Sinhronizovane baletske priredbe u vazduhu, koje jata ovih ptica izvode iznad stoletnih crkava, palata i ruševina Večnoga grada, očaravaju prolaznike.
"Nikada tako nešto nisam videla u životu. To je spektakularno", rekla je španska turistkinja Eva Osuna vadeći telefon da zabeleži čaroban prizor.
Sjajne ptice tamnog perja, čija su tela dugačka i do 20 centimetara, dane provode hraneći se po selima oko Rima, a uveče se vraćaju u grad kako bi spavale, objasnila je ornitološkinja Frančeska Mancija iz italijanske Lige za zaštitu ptica.
"Temperature su u gradu više i svetlost im pomaže da se snalaze u prostoru i štiti ih od grabljivica", rekla je Mancija.
Toplije temperature na severu Evrope izazvane klimatskim promenama čvorcima su skratile vreme boravka u Italiji, ali njihova brojnost brine gradske vlasti. Smatra se da ih ove godine u Rimu ima između 500.000 i milion.
Prirodno socijalna bića, rekla je Mancija, noću se drže zajedno i na drveću stvaraju kolektivne spavaonice. Mancija je istakla da čvorci "ne prenose bolesti", ali predstavljaju problem "zbog izmeta, koji ulice čini klizavim i snažno zaudara".
Problem je postao toliki da Rimljani, čak i kad na nebu nema oblačka, pored drveća neretko šetaju s otvorenim kišobranima kako bi se zaštitili od ptica.
"Ne možemo ih prisiliti da nose pelene"
Gradske vlasti ne koriste zvukove kako bi ptice proterale iz grada, već da ih rastave u manje grupe kojima je lakše upravljati. Zvukovi su "najjednostavniji i najefikasniji" način da se ptice pokrenu, rekla je Valentina de Tomazo iz "Faune Urbis".
Tomazo dva ili tri puta nedeljno radi blizu železničke stanice, koja sa svojim svetlima i zaklonom od vetra predstavlja "udobno" mesto za odmor ptica.
"Puštamo snimke otprilike deset minuta, sa pauzama između kako se ne bi navikle na buku", što je taktika koja je naporna, ali bezazlena.
Prodorna buka privlači i manje grupe ljudi, među kojima neki odobravaju postupak, a neki baš i ne.
"Donose mnoštvo problema. Hodati ispod jata čvoraka nije idealno", rekao je Frančesko Fusko, 55-godišnji inženjer. "Ali to im je u prirodi. Ne možemo ih prisiliti da nose pelene", rekao je smejući se.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Više od 110 godina nakon što je američki genetičar Klerens Kuk Litl postavio hipotezu o nasleđivanju narandžaste boje dlake kod mačaka, naučnici su konačno potvrdili njegove pretpostavke.
Mačke često izgledaju kao da mrze ceo svet ili su prema njemu potpuno ravnodušne ali to zapravo nije tačno jer postoji mnogo stvari i stanja koja ovi krzneni ljubimci vole.
Fakultet prirodnih nauka u Puli objavio je snimak iz mesta Medveja na istočnoj obali Istre na kom se vidi džinovska ajkula koja se još naziva i "ajkula koja se izležava na vodi i upija sunce".
Vlasti Floride upozorile su meštane da ne prilaze i ne daju hranu majmunima koji su uočeni kako slobodno lutaju kroz Oranž Siti i još dva obližnja mesta jer mogu da ih ugrizu i prenesu zaraznu bolest.
Istraživači u Meksičkom zalivu testirali 89 delfina i utvrdili da njih tridesetoro u telu ima drogu ili lekove, a 24 je bilo pozitivno na lek protiv bolova, koji je 100 puta jači od morfijuma.
Grbavi kit je obavio jednu od najdužih i najneobičnijih migracija koja je ikada zabeležena, a koja je verovatno uzrokovana klimatskim promenama, smatraju naučnici.
Novozelandski naučnici počeli su da seciraju nedavno nasukanog kljunastog kita koji se već 150 godina smatra najnepristupačnijom vrstom jer je do sada pronađeno samo sedam primeraka ovog sisara.
Nekoliko hiljada skulptura džinovske pande od subote će biti izloženo u Hongkongu, gde je entuzijazam za tu vrstu medveda porastao otkako su dva mladunca rođena u lokalnom tematskom parku.
Nekoliko desetina lemura i više od 900 endemskih kornjača Madagaskara, koje su bile prodate i potom zaplenjene na Tajlandu, biće vraćene ove nedelje u tu ostrvsku državu u Indijskom okeanu.
U Briselu je zabeležen povratak dabra, koji je prvi put od 19. veka ponovo nastanio malu reku reku koja većinom podzemno protiče kroz glavni grad Belgije.
Komentari 1
Seremvamseutonfilm
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar