Sunce se polako spušta iza horizonta, a petoro ljudi u belim zaštitnim odelima kreće se ispod stabala.
U rukama nose zvučnike iz kojih se čuje mešavina oštrih krikova, pa preplašene ptice poleću uvis.
Svake zime, nebo iznad italijanskog glavnog grada krasi očaravajući prizor hiljade čvoraka koji se složno podižu i spuštaju.
Ali, kad naprave pauzu kako bi se odmorili na drveću, izmetom počnu da zasipaju pločnike i vozila, što gradske vlasti, svake godine iznova podstiče da ih rasteruju.
"Emitujemo krik koji čvorci sami koriste za uzbunjivanje", rekla je Marijana di Santo, odevena od glave do pete u belu zaštitnu odeću, hodajući prema pticama okupljenim na drveću oko glavne železničke stanice Termini.
"To je kao da jedni druge upozoravaju da je ovo opasno mesto i da bi trebalo da se pomere", rekla je Di Santo, čiju su kompaniju "Faunu Urbis" gradske vlasti zadužile da rastera čvorke.
Ima ih milion
Svake godine između oktobra i februara milioni čvoraka sa severa Evrope sele se u Italiju u potrazi za toplijim temperaturama. Sinhronizovane baletske priredbe u vazduhu, koje jata ovih ptica izvode iznad stoletnih crkava, palata i ruševina Večnoga grada, očaravaju prolaznike.
"Nikada tako nešto nisam videla u životu. To je spektakularno", rekla je španska turistkinja Eva Osuna vadeći telefon da zabeleži čaroban prizor.
Sjajne ptice tamnog perja, čija su tela dugačka i do 20 centimetara, dane provode hraneći se po selima oko Rima, a uveče se vraćaju u grad kako bi spavale, objasnila je ornitološkinja Frančeska Mancija iz italijanske Lige za zaštitu ptica.
"Temperature su u gradu više i svetlost im pomaže da se snalaze u prostoru i štiti ih od grabljivica", rekla je Mancija.
Toplije temperature na severu Evrope izazvane klimatskim promenama čvorcima su skratile vreme boravka u Italiji, ali njihova brojnost brine gradske vlasti. Smatra se da ih ove godine u Rimu ima između 500.000 i milion.
Prirodno socijalna bića, rekla je Mancija, noću se drže zajedno i na drveću stvaraju kolektivne spavaonice. Mancija je istakla da čvorci "ne prenose bolesti", ali predstavljaju problem "zbog izmeta, koji ulice čini klizavim i snažno zaudara".
Problem je postao toliki da Rimljani, čak i kad na nebu nema oblačka, pored drveća neretko šetaju s otvorenim kišobranima kako bi se zaštitili od ptica.
"Ne možemo ih prisiliti da nose pelene"
Gradske vlasti ne koriste zvukove kako bi ptice proterale iz grada, već da ih rastave u manje grupe kojima je lakše upravljati. Zvukovi su "najjednostavniji i najefikasniji" način da se ptice pokrenu, rekla je Valentina de Tomazo iz "Faune Urbis".
Tomazo dva ili tri puta nedeljno radi blizu železničke stanice, koja sa svojim svetlima i zaklonom od vetra predstavlja "udobno" mesto za odmor ptica.
"Puštamo snimke otprilike deset minuta, sa pauzama između kako se ne bi navikle na buku", što je taktika koja je naporna, ali bezazlena.
Prodorna buka privlači i manje grupe ljudi, među kojima neki odobravaju postupak, a neki baš i ne.
"Donose mnoštvo problema. Hodati ispod jata čvoraka nije idealno", rekao je Frančesko Fusko, 55-godišnji inženjer. "Ali to im je u prirodi. Ne možemo ih prisiliti da nose pelene", rekao je smejući se.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Jedna od neobičnih tradicija u Španiji je blagosiljanje životinja kada sveštenici širom zemlje, od Madrida do Majorke, prskaju ljubimce svetom vodom na Dan Svetog Antonija.
Iako mačke imaju oštar sluh, vid prilagođen pokretu i mraku kao i osetljiv njuh, njihovo čulo ukusa je manje razvijeno nego kod ljudi, pasa i ostalih životinja.
Zoo vrt u Švajcarskoj izvestio je da su dve crvene pande iskoristile zimsku oluju da pobegnu iz svog ograđenog prostora, a jedna od njih odlutala je čak do obližnje šume.
Šimpanze koje žive u različitim okruženjima u Africi, od tropskih prašuma do savana, genetski se adaptiraju na svoje stanište i razvijaju otpornost prema patogenim virusima, uključujući malariju.
Stotine mrtvih foka preplavilo je obalu Kazahstana na istočnoj obali Kaspijskog mora a vlasti su poslale uzorke na laboratorijsku analizu koja je pokazala da je smrt životinja povezana sa infekcijom.
Tajlandska policija je saopštila da je podigla optužnicu za nemar protiv čuvara u centru za zaštitu slonova, nakon što je jedna životinja usmrtila špansku državljanku prošle nedelje.
Iako toga ponekad nismo svesni, ono što nas muči često smeta i našim mačkama, počevši od prljavog prostora do preglasne muzike pa našem ljubimcu možda nesvesno izazivamo nelagodu.
Ako ste ikada morali izgovarati slovo po slovo omiljenu reč svog psa kako ne bi poludeo od sreće ili reč "veterinar" kako se ne bi uplašio, možete pretpostaviti da psi razumeju neke reči.
Gradsko veće Milana u Italiji usvojilo je uredbu kojom se dozvoljava sahranjivanje pepela kućnih ljubimaca pored njihovih vlasnika na milanskim grobljima.
Japan planira da ublaži stroge zakone o lovu kako bi omogućio lakši odstrel medveda, usled porasta opasnih susreta s tim životinjama u naseljenim područjima.
Dvadeset velikih divljih mačaka, uključujući bengalskog tigra i četiri pume, uginulo je od ptičjeg gripa u poslednjih nekoliko nedelja u azilu za životinje u Vašingtonu.
Henri, najstariji krokodil na svetu, napunio je 124 godine, a prema rečima veterinara, uprkos starosti njegovo zdravstveno stanje je savršeno, preneli su lokalni mediji.
Komentari 1
Seremvamseutonfilm
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar