Ove netipične i retke ptice za naše podneblje uočili su ornitolozi, članovi i volonteri Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije u toku nedavno završenog Međunarodnog zimskog popisa ptica vodenih staništa.
U društvu naglašavaju da je reč o impozantnoj ptici koja može da dostigne dužinu do čak 183 centimetra, a raspon krila joj seže do neverovatnih 320 centimetra.
Sa težinom koja može da dostigne 13 kilograma, jedna je od najmasivnijih ptica letačica na svetu. Na potiljku ima duže, razbarušeno perje, po čemu je kudravi džin i dobio naziv. Lako se prepoznaje po dugom narandžastom donjem delu kljuna - koji u sezoni parenja postaje crven.
Iako se, navode u Društvu, može činiti kao egzotična ptica dalekih krajeva, kudravi nesit je u 19. veku u Srbiji bio gnezdarica, ali je nestao do polovine 20. veka usled isušivanja prostranih ritova, bara i močvara za potrebe poljoprivrede, progona, izgradnje brojnih nasipa i kanala. U 21. veku boravak kudravih nesita bio je beležen nekoliko puta, ali nije bilo sumnje o gnežđenju.
"Kudravi nesiti su i ovog januara naši gosti na Dunavu u Negotinskoj krajini. Tokom tri dana pretraživanja za vreme Međunarodnog popisa ptica vodenih staništa zabeležili smo bar šest ptica. Od toga četiri su bile mlade, te po jedna odrasla i nezrela ptica. Učestali nalazi ove strogo zaštićene vrste u poslednjih nekoliko godina na Dunavu u Negotinskoj krajini bude nadu da će kudravi nesiti u Srbiji možda pronaći i odgovarajuće stanište za gnežđenje u budućnosti", kaže Marko Šćiban, koordinator Međunarodnog popisa ptica vodenih staništa u Srbiji.
Kudravi nesit jedna je od 12 ciljanih vrsta ptica koje ornitolozi, članovi i aktivisti Društva pokušavaju da zaštite u okviru "Danube Free Sky LIFE" projekta – međunarodnog projekta očuvanja ptica duž reke Dunav. Među najvećim opasnostima za ptice duž Dunava su sudari sa žicama dalekovoda i strujni udari.
"Za sada kod nas nisu beležena stradanja nesita od sudara sa provodnicima dalekovoda. Nadamo se da će nastaviti da bezbedno zimuju kod nas i da su već naučili da izbegavaju dalekovode kod hidroelektrana Đerdap 1 i Đerdap 2", dodaje Šćiban.
Komentari 2
Slucaj
Bird lover
https://youtu.be/1ERkweGT9WY
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar