U većini slučajeva nije se pokazalo da životinje mogu preneti virus na ljude, ali mogu u najmanje dva slučaja.
Kune su već prenele virus na ljude, a novo kanadsko istraživanje otkrilo je jedan slučaj zaraze ljudi nakon "bliskog kontakta" s belorepim jelenom.
Dobra vest je to što su za sve varijante virusa vakcine još uvek dobra zaštita od težih oblika bolesti. Zabrinjavajuća je mogućnost da virus širenjem na druge životinje razvije mutacije zbog kojih će vakcine biti manje delotvorne. Ključno je pojačano nadzirati ove pojave.
Kako se kod životinja detektuje koronavirus?
Kad su u pitanju jeleni, naučnici najčešće testiraju životinje koje su ubijene u lovu ili u saobraćajnim nesrećama. S domaćim životinjama i životinjama iz zoo vrtova testiranje se sprovodi na isti način kao i kod ljudi. Uzorak brisa iz nosa životinje može se testirati na isti način kao i ljudski – PCR testom.
Procedura testiranja može varirati od jedne do druge životinjske vrste. Kada je veterinar testirao tigra u zoo vrtu u Bronksu u aprilu 2020. životinja je pre testiranja uspavana.
Američko udruženje veterinara zasad ne preporučuje rutinsko testiranje ljubimaca jer oni nisu podložni čestim zarazama kovidom i nemaju veliku ulogu u širenju virusa na ljude. Testiranje treba sprovesti samo kada životinja pokazuje simptome koji upućuju na kovid ili je bila u bliskom kontaktu sa zaraženim čovekom, kažu u udruženju.
Treba li kovid kod životinja da nas zabrine?
Svaki put kada virus stvori svoju kopiju u novom domaćinu, napravi par nasumičnih grešaka u svom genetskom kodu – one se nazivaju mutacijama. Većina mutacija nema uticaj na ponašanje virusa ili ga učine manje opasnim.
Ipak, ponekad mutacije poboljšaju mogućnost virusa da se proširi na druge ćelije i posledično olakšavaju prenos zaraze na druge domaćine. S pravom kombinacijom svojstava virus se može preneti i s jedne vrste na drugu. Pandemija je, uostalom, 2019. tako i počela.
Agencije za javno zdravlje napravile su dobar posao prateći mutacije virusa kod zaraženih ljudi, nakon čega su izdale upozorenje kad bi se neki skup mutacija pokazao kao "zabrinjavajuća varijanta".
Puno je manja mogućnost nadziranja i praćenja virusa kod životinjskih vrsta, posebno u divljini, kazala je Eman Anis, docentkinja mikrobiologije na Fakultetu veterinarske medicine na Univerzitetu u Pensilvaniji.
"Virus se možda već razvija kod nekih domaćina, ali mi o tome još ništa ne znamo", kazala je.
Kod zaraženih jelena koje proučava novo kanadsko istraživanje, koronavirus je razvio na desetine mutacija koje nisu pronađene kod drugih vrsta. Drugim rečima, u porodičnom stablu virusa ovaj rod čini svoju sopstvenu granu, što upućuje na to da je kod jelena virus već neko vreme kružio i stvarao nove mutacije a da naučnici za to nisu znali.
Praćenje virusa
Čini se da ovaj rod virusa nije dovoljno mutirao da bi bio otporan na zaštitu koju pružaju vakcine. To se pripisuje tome što vakcine ljudski imuni sistem "uče" da prepozna protein šiljak koji se nalazi na površini svakog virusa, a mutacije su se kod ove jelenje varijante događale na drugim delovima virusa.
Svakako ga i dalje moramo pratiti, rekao je Sureš V. Kučipudi, profesor veterinarskih i biomedicinskih nauka na Univerzitetu u Pensilvaniji. Kako se virus bude širio među jelenima, pojavljivaće se više mutacija i moramo biti spremni u slučaju da one postanu otporne na virus.
"Nema potrebe za panikom, ali ovo je nešto što ne smemo ignorisati", upozorio je Kučipudi.
Na početku pandemije naučnici su utvrdili da su šiljci koronavirusa dobar par za receptore u ljudskim disajnim putevima, odnosno međusobno odgovaraju kao ključ i brava. Zbog toga je virusu olakšan ulazak u ćeliju.
Ključno otkriće
Ovo otkriće bilo je ključno za pravljenje vakcine. Vakcine uče imuni sistem da proizvodi antitela koja se vežu na šiljke, što smanjuje mogućnost virusa da uđe u ćeliju.
No opasnost virusa ne leži samo u pukom ulasku u ćeliju. Važni su i segmenti genetskog koda uključeni u stvaranje kopija virusa u ćelijama domaćina, izlazak iz ćelije, prenošenje s jednog domaćina na drugog i ostali procesi na "zaraznom putovanju" virusa.
Susreli smo se tako s deltom i kasnije s omikronom, varijantama koje su mutirale i postale su lakše prenosive. Vakcine su i dalje pružale dobru zaštitu od teških oblika bolesti, ali ove varijante i dalje su izazivale mnogo štete.
Po jednoj od teorija, omikron se razvio u domaćinu slabijeg imuniteta koji se s njim nije mogao u potpunosti izboriti, zbog čega je virus razvio još više mutacija. Po drugoj teoriji, omikron se razvio u nekoj od zemalja u razvoju gde je nadzor nad virusom manji ili se razvio u nekoj od divljih životinjskih vrsta kao što je miš.
"Teško je predvideti šta će evolucija doneti", kazala je Anis. "Virus će se verovatno drugačije razvijati kod drugačijih životinjskih vrsta. Neke od mutacija verovatno neće biti zarazne za ljude. Ipak, i dalje postoje strahovi da će se pojaviti nova varijanta koja će to biti."
Jedino rešenje je, kaže ona, nastavak nadrziranja virusa.
.jpg "Uhapšen sin koji je ubio majku na Telepu")
.jpg "Bezbednije za ptice duž Dunava: Zaštićeno 40 kilometara dalekovoda i izolovano 576 stubova")
Komentari 1
Gogi
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar