"Malo ljudi zna i da su bumbari pčele", rekao je Stanisavljević za N1 i objasnio da su osnovni razlozi uvoza bumbara koje komercijalno proizvode dve kompanije u Evropi - za oprašivanje paradajza u staklenicima i plastenicima, kao i za oprašivanje borovnice.
Stanisavljević ističe da je očigledno da je porasla proizvodnja paradajza i borovnica u Srbiji i da zato ne čudi da je povećan broj bumbarskih košnica koje se uvoze u Srbiju.
Srbija, kako dodaje, ima i svoje bumbare, ali mi nismo ovladali tehnologijom proizvodnje bumbara, a ona podrazumeva da imate odgovarajuće uslove da u toku cele godine imate spremna gnezda koje ćete plasirati na tržištu.
Bumbari su, kaže profesor, aktivni od ranog pročeća do kasne jeseni, a paradajz na tržištu je stalno, pa i u zimskim uslovima. Proizvođači zato uvoze bumbare da bi dobili pravi paradajz oprašen bumbarom, da ne bi bio veštački oprašen uz pomoć feromona – gde se prođe prskalicom preko cvetova, stabljike pomisle da su oprašene i formira se plod koji izgleda uobičajeno, ali kada se raseče unutra ima "zelenu, bljutavu masu" i nema nijednu semenku.
Proizvodnja komercijalnih bumbara je tehnologija koju imaju dve kompanije u svetu i obe su prisutne na našem tržištu, navodi profesor.
On dodaje da možemo koristiti i naše bumbare koji su u prirodi, da je u pitanju prosta tehnologija i da na tom fakultetu obučavaju poljoprivrednike kako da naše bumbare stave u određene košnice, koje izgledaju kao kutije, u kojima oni borave i koje su prenosive, pa u toku sezone mogu da ih prenose iz jednog u drugi staklenik, prenosi
N1.
Profesor navodi i da bumbari u prirodi kod nas najviše vole maline i da imamo sreću sa oprašivanjem jer su naše površine pod malinama male i u brdskim predelima, a oni se gnezde u zemlji, izlaze i oprašuju ih. Zato su naše maline tako kvalitetne, a da su ogromne površine pod malinom u pitanju, morali bismo da uvezemo komercijalne košnice sa bumbarima.
Na celoj planeti, dodaje profesor, ima svega 250 vrsta bumbara, a od svih pčela 22.000 do 25.000 vrsta, od čega je 850 samo u Srbiji. Samo jedna vrsta u Srbiji je medononosna, a sedam ih je u svetu.
Za razliku od bumbara, Srbija ima uspeha u uzgajanju pčela, pa na Biološkom fakultetu uzgajaju dve solitarne vrste pčela – pčela voćnjaka, od kojih je jedna pogodna za ranocvetajuće voće (kajsije, jabuke i kruške), a druga za kasnocvetajuće (maline i borovnice).
"Imamo dve godine eksperimente na borovnicama, rezulati su fantastični i verujem da će izvoz bumbara da padne zbog oprašivanja borovnice", ističe profesor.
On dodaje i da nije ništa novo da izvozimo pčele i da postoji nekoliko centara za proizvodnju matica medonosne pčele u Srbiji, a i individualni pčelari sami to mogu da rade da bi izvezli. Uslov za izvoz je da imate potrebne sertifikate.
Izvozni kontigenti pčela su zapravo izvozi matica, a odlaze uglavnom u zemlje Bliskog istoka, kaže profesor.
.jpg "Uhapšen sin koji je ubio majku na Telepu")
.jpg "Bezbednije za ptice duž Dunava: Zaštićeno 40 kilometara dalekovoda i izolovano 576 stubova")
Komentari 1
Djekson
Bar da Ocistimo Bumbare iz Srbije
Znate Opozicija je Puna Bumbara i Bumbarišu Druge
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar