Od spektakularnog događaja u Katedrali Svetog Jovana Bogoslova na Menhetnu, do malih okupljanja kućnih ljubimaca i njihovih vlasnika na crkvenim travnjacima, Amerikanci širom zemlje obeležili su praznikn svetog Franje i Međunarodni dan životinja 4. oktobra blagoslovom životinja.
Blagoslov životinja zadovoljava savremeni skup potreba, ali i predstavlja veliku promenu u načinu na koji praktikujemo religiju, piše istoričarka Patriša Eplbaum.
"Rimokatolici, posebno u južnoj Evropi i Latinskoj Americi, imali su dobro uspostavljenu tradiciju blagoslova životinja, ali blagoslovi su se povezivali sa svetim Antunom Padovanskim, a ne sa Franjom Asiškim, i bili su usmereni na radne životinje, a ne na kućne ljubimce", navodi ona za "The Christian Century".
Godina 1950-ih protestanti su započeli da ekperimentišu s obredima blagoslova životinja, a mnogi nekatolici zainteresovali su se za praksu blagoslova 1980-ih. Međutim, čini se da je prekretnica bio prvi blagoslov životinja u Katedrali Svetog Jovana Bogoslova u Njujorku. Održana je dobro promovisana i dobro posećena "zemaljska misa posvećena globalnom ekosistemu u sklopu koje je upriličena i povorka egzotičnih i domaćih životinja". Do 1990. blagoslovi životinja počeli su da se održavaju širom SAD-a. Neke jevrejske i pravoslavne zajednice, kao i svetovne organizacije takođe održavaju blagoslove životinja.
Zašto su blagoslovi životinja postali popularni? Uglavnom zato što zadovoljavaju nekoliko potreba.
"Oni su način da posvetimo naše promenjive odnose sa životinjama, način da odrazimo ekološki senzibilitet u religiji i način da damo i primimo božanski blagoslov bez formalnog članstva u organizovanim verskim ustanovama i telima", smatra Eplbaum.
U razvijenim zemljama, odnos ljudi sa životinjama drastično se promenio u prošlom veku. Većina ljudi u gradovima i predgrađima ima vrlo malo kontakata sa životinjama, osim s kućnim ljubimcima.
Ipak, životinje su na potrebne za hranu, ponekad i za posao, a često se bojimo divljih stvorenja. Kao što su naučnici istakli, blagoslov životinja osigurava ritualni prostor u kojem se ljudi rešavaju te napetosti.
"Mnogi ljudi su vrlo privrženi svojim ljubimcima. Kako porodice postaju sve manje, životinje postaju značajni izvori ljubavi i intimnosti. Neki ljudi osećaju duhovnu dimenziju u toj vezi - onu koju religija tradicionalno ne priznaje. Blagoslovi životinja pružaju način da se ovo iskustvo potvrdi i posveti", dodaje Eplbaum.
Iznad svega, blagoslovi se uklapaju u novu vrstu verskog angažmana. Sve veći broj ljudi izbegava organizovanu religiju, iako se mnogi identifikuju kao duhovne osobe.
"Kada verske grupe održavaju službe blagoslova, one nude dobrodošlicu i duhovnu dobrobit bez ikakve obveze. Službeno članstvo je dugoročno i možda nejasno, ali blagoslov je neposredan i ograničen. U tom smislu, blagoslovi se dobro uklapaju u našu konzumerističku kulturu. Blagoslov je transakcija, jedan čin u određenom trenutku. Ovo ne znači da ti blagoslovi nemaju smisla. Mnogi ljudi koji ih daju i primaju svedoče o njihovoj emocionalnoj snazi. Ali izgledaju i ponašaju se kao mnoge nereligiozne stvari koje radimo", ističe istoričarka.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 1
Zemlja čudesa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar