U izveštaju se ukazuje na sve izrazitiju vezu između gubitka biodiverziteta i globalnog zagrevanja.
Između 1970. i 2018. u proseku 69 odsto populacije tih divljih vrsta - riba, ptica, sisavaca, amfibija i reptila, nestalo je prema indikatoru Živa planeta, referentnom merenju koje WWF objavljuje svake dve godine.
Razaranje prirodnih staništa posebno radi razvoja poljoprivrede ostaje glavni uzrok, a sledi preterana eksploatacija i krivolov.
Klimatske promene su treći faktor, ali njihova uloga se jako brzo povećava, upozorio je Markoi Lambertini, generalni direktor Svetskog fonda za prirodu.
Kao uzroci nestajanja divljih vrsta slede zagađenje vazduha, vode i zemlje kao i to što čovek širi invazivne vrste.
"Ovaj izveštaj je crveni alarm za planetu i prema tome za čovečanstvo u trenutku kada zaista počinjemo da shvatamo da su trajni ekosistemi, bogati biodiverzitet i stailna klima potrebni da garantuju prosperitetnu i sigurniju budućnost za sve nas, i posebno za našu decu injihovu decu", rekao je Lambertini.
Uoči međunarodnog samita COP15 biodiverzitet, u decembru u Montrealu, WWF poziva vlade da iskoriste "poslednju šansu" i usvoje ambiciozan svetski sporazum za spasavanje divljih vrsta, poput Pariskog sporazuma o klimatskim promenama iz 2015. godine.
U izveštaju se apeluje da se "ojačaju napori konzervacije i restauracije", proizvodnje i trošenja trajnije hrane i brzo ukidanje upotrebe fosilnih goriva u svim ekonomskim sektorima da bi se "preokrenuo trend gubitka biodiverziteta".
"Podaci su zaista zastrašujući za Latinsku Ameriku", rekao je Mark Rajt, naučni direktor WWF-a, navodeći da je u toj oblasti, poznatoj po svojoj biološkoj raznolikosti, zabeležen nestanak 94 odsto vrsta.
U Evropi je populacija divljih životinja pala u proseku za 18 odsto, ali taj podatak prikriva ekstremne istorijske gubitke biodiverziteta pre posmatranog perioda, rekao je Endru Teri, direktor za konzervaciju Zoološkog društva Londona, partnera sa Svetskim fondom za prirodu u utvrđivanju ovog pokazatelja.
U Africi se procenjuje prosečan gubitak divljih vrsta od 66 odsto. Posebno uočljiv primer za to je nacionalni park Kazuzi Biega u Demokratskoj Republici Kongo, gde je broj gorila na istočnim ravnicama pao za 80 odsto, pre svega zbog lova.
Džinovske kožaste kornjače, risovi, ajkule i korali su među najugroženijim vrstama.
.jpg "Bezbednije za ptice duž Dunava: Zaštićeno 40 kilometara dalekovoda i izolovano 576 stubova")
Komentari 3
Neli
Marta
Rampelstiltskin
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar