Od ubijanja slonova u 18. veku da bi se nahranila trgovina slonovom kosti, do desetkovanja nosoroga kroz lov, umetnik i fotograf Rodžer Balen tvrdi kroz provokativne instalacije i multimedijalne radove da ljudi sistematski uništavaju afričke divlje životinje već 200 godina.
Izložba otvorena u martu ove godine nosi naziv "Kraj igre" i istražuje kako su prikazi afričkih divljih životinja, uključujući holivudske filmove, korišćeni da se unesu stereotipi o kontinentu koji su doveli do uništenja prirode.
"Većina ljudi na Zapadu nikada nije bila u Africi, pa su znali samo ono što su videli na filmskim posterima i filmovima koji su Afriku prikazivali kao mračni kontinent s divljacima i divljim životinjama", rekao je Balen.
Iako se na kontinentu lov praktikovao pre dolaska evropskih kolonista, dobio je drugačiji oblik uvođenjem vatrenog oružja, komercijalnom trgovinom materijalom kao što su slonova kost i životinjska koža i početkom "lova na trofeje" krupne divljači kao zabave.
Životinjski svet tog kontinenta je i danas ugrožen jer se šume seku radi izgradnje, seku se šume za gorivo, istiskujući prirodna staništa. Klimatske promene koje je prouzrokovao čovek takođe oštećuju prirodu, a delovi kontinenta trpe duge periode suše i drugih vremenskih nepogoda, uključujući ciklone, preobilnu kišu i oluje prašine.
Balen je koristio predmete s deponija metalnog otpada, iz lovačkih farmi, zalagaonica i kraj puteva koje je prikupio putujući više od četiri decenije da bi sastavio zbirku fotografija, umetničkih dela i kreativnih instalacija.
Taj 73-godišnji fotograf, rođen u SAD, živi i radi u Africi više od 40 godina i stekao je reputaciju zbog mračnih i apstraktnih umetničkih dela, što izgleda da je zadržao i sa najnovijim.
Jedan od centralnih delova izložbe je dokumentarni deo koji obuhvata predmete, tekstove, fotografije i knjige o prvim godinama lovačkih ekspedicija stranaca po Africi.
Izložen je i prikaz ranih verzija oružja i municije za ubijanje većih životinja što vodi u "Lovačku sobu" - scensku instalaciju koja prikazuje arhivske fotografije i predmete na insceniranom safariju.
Figura lovca napravljena od voska je glavni lik u prostoriji, okružen njegovim lovačkim suvenirima.
Neke od fotografija su arhivirane slike lovačkih ekspedicija bivšeg predsednika SAD Teodora Ruzvelta u Keniji i istočnoafričkog safarija britanskog premijera Vinstona Čerčila, s početka 1900-ih.
Kratak film sastavlja isečke iz starih zapadnih filmova koji prikazuju afričke divlje životinje, uključujući video koji su snimili evropski turisti koji su došli na kontinent radi lova na trofeje. Lovci se mogu videti na filmovima kako se pobedonosno nadvijaju nad svojim trofejima, uglavnom mrtvim žirafama, slonovima i nosorozima.
Drugi film prikazuju domorodačke Afrikance koji su lovili slonove, lavove i leoparde. Lov na trofeje je i dalje legalan u mnogim zemljama širom kontinenta, iako je mahom regulisan kako bi se osiguralo da se broj životinja održi.
Izložba nastavlja da privlači publiku u Centru za umetnost "Inside Out" u Johanesburgu otkako je otvorena, i ostaće neodređeno vreme, kaže Balen.
"Ne želim da kažem da je zastrašujuće, ali je veoma interesantno", rekla je posetiteljka Šeli Drajnan. "Zanimljivo je videti kako se ljudi osećaju prema životinjama i kako komuniciraju s njima, koliko je većina ljudi zapravo licemerna u stavu prema životinjama".
Sara Vajlding, druga posetiteljka rekla je da je potresena prikazom afričke prirode i njenog uništavanja: "Čim se uđe ovde, oseti se tuga".
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 1
Brutalica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar