Istraživači su tu novootkrivenu vrstu, nazvanu Perucetus colossus, ili "kolosalni kit iz Perua" - opisali u izdanju časopisa "Nature" objavljenom u sredu.
Svaki pršljen ovog bića bio je težak više od 100 kilograma, a njegova rebra su bila dugačka bezmalo 1,4 metra.
"Uzbuđujuće je videti tako džinovsku životinju koja se toliko razlikuje od svega što poznajemo", izjavio je Hans Tevisen, paleontolog sa Medicinskog univerziteta Severoistočni Ohajo koji nije učestvovao u istraživanju.
Fosilizovane kosti je pre više od jedne decenije prvi otkrio Mario Urbina iz Prirodnjačkog muzeja Univerziteta San Markos u Limi.
Međunarodni tim istraživača proveo je godine iskopavajući ih iz jedne strme, stenovite padine u pustinji Ika u Peruu. Taj region je nekada bio pod vodom, i poznat je po bogatom izboru morskih fosila.
Rezultati iskopavanja su: 13 pršljenova kitove kičme, četiri rebra i kuk.
"Masivni fosil, star 39 miliona godina, ne liči ni na šta što sam ikada video", rekao je autor studije Alberto Kolareta, paleontolog iz italijanskog Univerziteta u Pizi.
Posle iskopavanja istraživači su koristili 3D skenere da prouče površinu kostiju, pa su ih izbušili da bi zavirili unutra. Koristili su taj ogroman, ali nekompletan skelet da bi procenili veličinu i težinu kita, poredeći ga sa sadašnjim morskim sisarima, rekao je autor studije Eli Amson, paleontolog u Državnom muzeju prirodne istorije u Štutgartu, u Nemačkoj.
Izračunali su da je drevni džin težio negde između 94 tone i čak 375 tona.
Najveći nađeni današnji plavi kitovi imali su oko 200 tona.
Telo drevnog kita bi moglo biti dugačko oko 20 metara. Plavi kitovi mogu biti duži - neki porastu do više od 30 metara u dužinu. To znači da je novootkriveni kit bio "verovatno najteži stanovnik Zemlje", rekao je Kolareta, ali "najverovatnije nije bio najduži".
Taj nesklad težine i dužine objašnjen je time što su mu kosti bile mnogo gušće i teže od kostiju plavog kita, objasnio je Amson.
Te "superguste kosti" nagoveštavaju da je kit možda živeo u plitkim, priobalnim vodama, rekli su autori studije. Savremeni stanovnici priobalja, poput morskih krava, imaju teške kosti koje im pomažu da ostanu blizu morskog dna.
Međutim, bez lobanje, teško je znati šta je drevni kit jeo da bi održao tako ogromno telo.
Moguće je da je Perucetus colossus tragao za hranom duž morskog dna, rekli su istraživači, ili jeo tone račića i drugih sitnih morskih stvorenja.
Ali "ne bih se iznenadio da se hranio na potpuno drugačiji način koji nikada ne bismo zamislili", dodao je Tevisen.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar