Najstariji fosil komarca iznenadio naučnike: "Ovo je veliko otkriće"

Stotine hiljada ljudi širom sveta svake godine zaraze se malarijom i drugim bolestima koje prenose komaraci, ali dok danas bodu samo ženke, otkriće najstarijeg fosila donosi iznenađenje.
Najstariji fosil komarca iznenadio naučnike: "Ovo je veliko otkriće"
Foto: Pixabay
Naučnici su otkrili najstarije fosile komaraca - dva mužjaka u komadu ćilibara starog 130 miliona godina iz perioda krede, pronađene blizu grada Hamana u Libanu. Na njihovo iznenađenje mužjaci su imali usta izduženog oblika što im je omogućavalo sisanje, kakav danas imaju samo komarice.
 
"Sasvim je jasno da su bili hematofazi, što znači da su se hranili krvlju", kaže paleontolog Deni Azar sa Kineske akademije nauka Instituta za geologiju i paleontologiju u Nankingu i Libanskog univerziteta. 
 
"Ovo je veliko otkriće u istoriji evolucije komaraca", kaže Azar, vodeći autor studije objavljene ove nedelje u časopisu "Current Biology".
Dva fosilizovana komarca, koja pripadaju istoj vrsti, veličinom i pojavom lične na modernog komarca, iako su njihova usta za sisanje krvi kraća nego kod današnjih ženki.
 
"Komarci su najpoznatiji insketi koji sisaju ljudsku krv i prenose neke parazite i bolesti", napominje Azar i objašnjava: "Samo oplođene ženke komaraca sisaju krv jer su im potrebni proteini da razviju jajašca. Mužjaci i neoplođene ženke hrane se nektarom nekih biljaka. A neki mužjaci uopšte se ne hrane."
 
Neki leteći insekti - na primer ce-ce muva, imaju mužjaka koji je hematofag. Ali ne i današnji komarci. Pronalazak mužjaka komarca koji je bio hematofag u periodu krede zaista iznenađuje. 
Fina anatomija dva mužjaka sjajno je očuvana u ćilibaru. Oba imaju izuzetno oštru trougaonu anatomiju vilice i izduženu strukturu s izraslinama nalik zubima. Naučnici veruju da su se komarci razvili iz insekata koji nisu sisali krv. Njihova je pretpostavka da su usta bila originalno prilagođena za sisanje biljnog nektara.
 
Evolucija biljaka verovatno je odigrala ulogu u tome da se mužjaci i ženke komaraca danas razlikuju. U vreme kada su dva komarca ostala zamrznuta u smoli drveta, što se vremenom pretvorilo u ćilibar, bilje koje je cvetalo tek je počelo da se pojavljuje u periodu krede. 
 
"Verujemo da su se svi insekti koji su postali hematofazi prebacili na krv pošto su prvobitno sisali biljke", kaže Azar i dodaje da su krvlju tada počeli da se hrane i ženke i mužjaci. Promena je, prema njegovoj hipotezi, nastala s pojavom cvetnih biljaka, a što odgovara periodu pronađenog ćilibara s fosilima dva komaraca.
 
Mnoge životinje hranile su se krvlju: dinosaurusi, leteći reptili zvani pterosaurusi, drugi reptili, ptice i sisari. 
 
Iako su fosili pronađeni u Libanu najstariji fosili komarca, naučnici veruju da su se komarci pojavili milionima godinama pre. Molekularni dokazi govore da su se komarci pojavili u periodu jure, pre 200 miliona do 145 miliona godina. 
U svetu postoji više od 3.500 vrsta komaraca i ima ih svuda osim na Antarktiku. Neki od njih prenose bolesti kao što su malarija, žuta groznica, zika groznica, denga groznica. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 400.000 ljudi umre svake godine od malarije, parazitske infekcije, a najčešće su žrtve deca mlađa od pet godina. 
 
S druge strane, komarci pomažu u prečišćavanju vode u ribnjacima, jezerima, rekama.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja