"Ovo nam pokazuje da to nije samo ljudska sposobnost", rekla je za AFP autorka studije Lila Madžari sa mađarskog Univerziteta Lorand-Etveš.
Pitanje da li psi razumeju reči ili situaciju, kao što je ton koji se koristi ili određeni kontekst, dugo je bilo nerešeno i nauka nije mogla da pruži jasne odgovore.
U prošlosti je nekoliko laboratorijskih testova pokazalo da psi, uz nekoliko izuzetaka, nisu u stanju da izvuku predmete nakon što čuju njihova imena.
Mnogi stručnjaci tvrde da ih motiviše ne ono što im kažemo, već kako i kada to radimo.
Na primer, kada vlasnik kaže psu "donesi štap", a pas ga donese ne dokazuje da zna šta znači reč "štap".
Moždani talasi
Za ovu novu studiju, Lila Mađari i njene kolege su koristile neinvazivnu tehniku snimanja mozga na 18 pasa. Koristeći elektrode postavljene na njihove lobanje, snimili su moždanu aktivnost.
Njihovi vlasnici su izgovorili reči za igračke koje su im bile poznate, a zatim su im pokazali ili odgovarajući predmet ili neki drugi predmet.
Nakon analize EEG snimaka, tim je otkrio različite obrasce mozga kada su psi prikazani odgovarajući objekti ili drugi objekti.
Ova vrsta eksperimenta, koja se decenijama koristi na ljudima, smatra se dokazom razumevanja značenja i takođe ima prednost u tome što ne zahteva od psa da preuzme predmet kako bi dokazao svoje znanje.
"Pronašli smo ovaj efekat kod 14 pasa", rekla je koautorka studije Marijana Boros za AFP, dokazujući da ta sposobnost nije ograničena na "nekoliko izuzetnih pasa". Čak je i četvoro koje je "palo" na testu možda jednostavno testirana na pogrešne reči, dodala je ona.
Sposobnost pasa da donesu određenu igračku nakon što čuju njeno ime nekada se smatrala darom, rekla je za AFP Holi Rut-Guteridž, bihejviorista pasa sa Univerziteta Linkoln u Engleskoj.
"Reakcija mozga"
Na primer, poznati psi border koli Čejzer i Riko mogli su da pronađu i izvuku određene igračke sa velikih gomila, ali su se smatrali izuzecima, rekla je ona.
Ali nova studija "pokazuje da čitav niz pasa uči imena objekata u smislu reakcije mozga, čak i ako to ne pokazuju kroz ponašanje", rekao je Rut-Guteridž.
Studija "pruža dodatne dokaze da psi mogu razumeti ljudske glasove mnogo bolje nego što im obično pripisujemo zasluge", rekao je Federiko Rosano, kognitivni naučnik sa UC San Diego.
Međutim, nisu svi stručnjaci bili podjednako oduševljeni. Klajv Vin, bihejviorista pasa na državnom univerzitetu u Arizoni, rekao je za AFP da je "podeljenog mišljenja" kada su u pitanju rezultati.
"Rad ne drži vodu kada pokušava da demonstrira ono što naziva 'semantičkim razumevanjem'", rekao je on, hvaleći "genijalan" eksperimentalni uređaj koji omogućava testiranje celokupnog "funkcionalnog rečnika" pasa.
Na primer, Vin je rekao da mora da speluje reč "šetnja" umesto da je izgovori da se njegov pas ne uzbuđuje očekujući da izađe napolje. Nema potrebe, kaže on, preduzimati takve mere predostrožnosti sa ljudima čije razumevanje reči prevazilazi jednostavno druženje.
"Da li bi Pavlov bio iznenađen ovim rezultatima?", pita Vin, misleći na poznatog ruskog naučnika koji je pokazao da se psi mogu naterati da pojačano luče pljuvačku svaki put kada čuju zvuk zvona koje signalizira vreme za obrok. "Mislim da ne bi."
.jpg "Bezbednije za ptice duž Dunava: Zaštićeno 40 kilometara dalekovoda i izolovano 576 stubova")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar