Novo istraživanje pokazuje da ta razmena ne ide samo u jednom smeru.
Analiza javno dostupnih sekvenci virusnih genoma dala je iznenađujući rezultat: ljudi prenose više virusa - gotovo dvostruko više - životinjama nego one ljudima. Naučnici su proučili gotovo 12 miliona virusnih genoma i detektovali gotovo 3.000 slučajeva virusa koji su prešli s jedne vrste na drugu.
Od toga, u 79 odsto slučajeva virus je prešao s jedne životinjske vrste na drugu. Preostalih 21 odsto odnosilo se na ljude. Od toga, 64 odsto bili su prenosi s ljudi na životinje, zvani antroponoze, a 36 odsto prenosi sa životinja na ljude zvani zoonoze.
Među životinjama pogođenim antroponozama bili su kućni ljubimci poput mačaka i pasa, domaće životinje poput svinja, konja i stoke, ptice poput pilića i pataka, primati poput šimpanzi i gorila i druge divlje životinje poput rakuna. Divlje životinje posebno imaju veće izglede da dožive prenos patogena s ljudi nego obrnuto.
"To zaista naglašava naš veliki uticaj na životnu sredinu i životinje oko nas", rekao je Sedrik Tan, doktorand na području računarske biologije na Institutu za genetiku Univerzitetskog koledža u Londonu, glavni autor istraživanja, čiji su rezultati objavljeni ove nedelje u časopisu "Nature Ecology & Evolution".
Istraživanje je proučavalo prenos virusa kod svih kičmenjaka: sisara, ptica, reptila, vodozemaca i riba.
"Virusi mogu da 'skoče' s jedne vrste na drugu na isti način koji važi i za ljude, uključujući direktni kontakt sa zaraženim tečnostima ili ugrizom, između ostalog. Međutim, pre nego što virus pređe na novog domaćina, mora već da poseduje biološke alate ili da stekne prilagođenost specifičnu za domaćina kako bi ušao u ćelije nove vrste i iskoristio njene resurse", dodao je Tan.
"Velika većina patogena koji cirkulišu među ljudima stečena je od životinja u nekom trenutku. Najveća pretnja danas verovatno je ptičji grip H5N1, koji cirkuliše među divljim pticama. Glavni razlog zbog kog skokovi među vrstama mogu biti toliko opasni jeste to što populacija domaćina nema imunitet na nove bolesti", rekao je biolog i jedan od autora istraživanja Fransoa Bajo, direktor Instituta za genetiku UCL-a.
Kugu u 14. veku, koja je usmrtila milione ljudi u Evropi, Aziji, na Bliskom istoku i na severu Afrike, uzrokovala je bakterija koja obično cirkuliše među divljim glodarima. A današnje pretnje poput virusa ebole isto su tako potekle od životinja.
"Najčešće se smatra da je virus SARS-CoV-2, uzročnik pandemije kovida19, verovatno potekao od šišmiša i prešao na ljude", rekao je Tan.
Međutim, virus je tokom pandemije potvrđen i kod uzgajanih kanadskih kuna koje su zarazili ljudi.
"U većini slučajeva takve infekcije ne vode nigde jer je virus loše prilagođen i nema daljeg prenosa na novog domaćina", rekao je Bajo, ističući da su velike epidemije u evolucijskom smislu retka pojava.
Komentari 1
nivrad
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar