Na planini Jadovnik osnovan Centar za hitno zbrinjavanje i rehabilitaciju ptica grabljivica

Centar na Jadovniku prikupljaće i podatke o stanju lokalnih populacija ptica, uzrocima povreda i stanju rehabilitovanih ptica nakon puštanja u prirodu.
Na planini Jadovnik osnovan Centar za hitno zbrinjavanje i rehabilitaciju ptica grabljivica
Foto: Pixabay
Takođe, Centar će omogućiti obuku i razvoj veština budućih stručnjaka za zaštitu i očuvanje ptica grabljivica.
 
"Ovaj Centar je veoma važan za zaštitu ptica grabljivica, jer osim pružanja hitne pomoći i lečenja doprinosi razvoju istraživanja i podizanju svesti javnosti u naporima za očuvanje ovih vrsta", istakao je programski menadžer za zaštitu životne sredine i klimatske promene u Delegaciji Evropske unije u Srbiji, Antoan Avinjon.
On je naveo da je potrebno više ovakvih inicijativa, naročito zbog toga što je u porastu ekološki kriminal koji ugrožava opstanak divljih životinja.
 
"Ideja o objektima, odnosno volijerama za rehabilitaciju povređenih i iznemoglih ptica grabljivica, rodila se pre svega zbog rastuće kolonije beloglavog supa čiji se parovi gnezde u klisuri reke Mileševke, ali i zbog učestalih poziva građana prilikom pronalaska povređenih i iznemoglih ptica grabljivica na području jugozapadne Srbije", istakao je Vjekoslav Joksimović iz Udruženja građana "Jadovnik".
Šef razvojne saradnje ambasade Švajcarske u Srbiji Ričard Koli kaže da Švajcarska ima pozitivna iskustva u očuvanju ptica grabljivica.
 
"O tome svedoči uspešno vraćanje bradatog supa u alpske predele nakon skoro potpunog istrebljenja u Evropi početkom 20. veka, zahvaljujući koordinisanim naporima Švajcarske i međunarodnih organizacija za zaštitu prirode. Drago nam je što podržavamo slične inicijative i u Srbiji", rekao je Koli.
 
Istaknuto je da ptice grabljivice, uključujući lešinare, igraju ključnu ulogu u ekosistemima za održavanje ekološke ravnoteže.
 
One su na vrhu lanca ishrane i regulišu populacije mnogih vrsta, pre svega manjih sisara poput glodara. Pored toga, imaju i kulturni značaj i važna su atrakcija za ekoturizam.
U Srbiji su zakonom zaštićene sve ptice grabljivice, uključujući 34 vrste dnevnih grabljivica i lešinara i 10 vrsta sova, ali mnoge vrste su ugrožene zbog nezakonitih aktivnosti poput trovanja i krivolova kao što je primer Orla brđana, koji je izumro u Srbiji 1960-ih godina zbog nepromišljenog organizovanog trovanja vukova zbog napada na stoku.
 
U međuvremenu, bacanje zatrovanih mamaca je zakonom zabranjeno, ali ova praksa i danas ugrožava veliki broj ptica grabljivica.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Petar

    14.10.2024 15:17
    Bordžije treba da završavju u zatvoru, pa će prestati. Bravo za centar, i da se novi kadar posveti. Kod nas truju pacove po njivama i otruju tako mnoštvo grabljivica, tuga.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja

Ovo je ukus koji mačka ne može da oseti

Iako mačke imaju oštar sluh, vid prilagođen pokretu i mraku kao i osetljiv njuh, njihovo čulo ukusa je manje razvijeno nego kod ljudi, pasa i ostalih životinja.

Koliko reči može da nauči pas?

Ako ste ikada morali izgovarati slovo po slovo omiljenu reč svog psa kako ne bi poludeo od sreće ili reč "veterinar" kako se ne bi uplašio, možete pretpostaviti da psi razumeju neke reči.