Naučnici se bliže vraćanju runastog mamuta: Sada napravili runaste miševe
Plan za oživljavanje mamuta kreće se u dobrom pravcu, kažu naučnici nakon stvaranja nove vrste - runastog miša.
Naučnici američke biotehnološke kompanije "Colossal Biosciences" planiraju da "vrate iz statusa istrebljenih" praistorijske pahiderme (životinje sa debljom kožom – slon, nosorog, nilski konj i tapir, a od izumrlih mamut) tako što će genetski modifikovati azijske slonove da bi im dodali osobine runastih mamuta.
Kako prenosi RTS, nadaju se da će prvo mladunče stići do kraja 2028. godine.
Ben Lam, suosnivač i izvršni direktor kompanije "Colossal", rekao je da je tim proučavao drevne genome mamuta i upoređivao ih sa genomima azijskih slonova kako bi shvatio po čemu se razlikuju i da je već započet rad na menjanju ćelija slonova.
Tim stručnjaka kaže da ima dodatnu podršku za svoj pristup, sada nakon što su stvorili zdrave, genetski modifikovane miševe koji imaju osobine neohodne za život na hladnoći, uključujući dlaku nalik vuni.
"To ništa ne ubrzava, ali je ogromna potvrda", rekao je Lam.
U istraživanju, koje još nije dobilo recenzije od kolega, tim je koristio brojne tehnike za uređivanje genoma kako bi genetski modifikovao oplođena jajašca miša ili modifikovao embrionalne mišje matične ćelije i ubrizgao ih u embrione miša, pre nego što su bili implantirani u surogat-mišice.
Promenama na ciljanim genima dobijeno runo kod miševa
Tim se fokusirao na menjanje devet gena koji kontrolišu boju dlake, njenu teksturu, dužinu ili folikule dlake.
Većina ovih gena je odabrana zato što se već znalo da utiču na dlaku miševa, pri čemu se očekivalo da će indukovane promene proizvesti fizičke osobine slične onima koje su bile prisutne kod mamuta, kao što je zlatna dlaka.
Međutim, dva ciljana gena kod miševa pronađena su i kod mamuta, za koje se smatra da su doprinela stvaranju dlake poput vune. Promene koje su na genima miševa izvršili istraživači osmišljene su tako da miša učine sličnijim mamutu.
Tim je takođe promenio gen koji kontroliše način na koji se masti metabolizuju kod miševa, kako bi bio sličiniji onom koji je pronađen kod mamuta, za koji naučnici sugerišu da bi mogao da igra ulogu u adaptaciji životinje na hladnoću.
Istraživači su ispitivali različite kombinacije ovih gena, tehnikom koja im je omogućavala da naprave čak osam promena na sedam različitih gena u isto vreme.
Krzno je tu, ali šta je sa drugom zaštitom od hladnoće?
Iako mnogi eksperimenti nisu doveli do mladunčadi miševa, mladunci koji su rođeni imali su različite kombinacije karakterističnih tipova dlake uključujući dlaku poput vune, dužu dlaku i zlatno-braon krzno.
Međutim, imali su sličnu prosečnu telesnu masu bez obzira na to da li je gen koji se odnosi na metabolizam masti modifikovan ili ne.
"Efikasnost uređivanja gena je varirala", rekla je Bet Šapiro, direktorka naučnog odseka kompanije "Colossal".
Lam je naglasio da se njegov tim nada da će moći da sprovede testove tolerancije miševa na hladnoću tokom narednih meseci.
Robin Lovel-Bedž, šef odseka za biologiju matičnih ćelija i razvojnu genetiku na Institutu Fransis Krik u Londonu, koji nije bio uključen u istraživanje, pohvalio je tehničke aspekte studije.
Međutim, naveo je da nisu otkriveni mehanizmi pomoću kojih geni utiču na formiranje različitih tipova dlake i da je vraćanje mamuta na Zemlju daleko složenije od jednostavnog menjanja nekoliko gena za toleranciju na hladnoću.
Koliko je daleko realnost sa runastim majmunima
Lovel-Bedž ističe da ne samo što je nejasno da li će biti dovoljne genetske modifikacije kako bi se osiguralo da životinje izgledaju kao mamuti, već i da je pitanje da li će se ponašati kao oni.
"Brine me da li je ovo razumna upotreba resursa ili trošenje novca na pokušaje da se spreči izumiranje vrsta", kaže Lovel-Bedž.
Dodaje da je još jedan problem to što trenutno nema rezultata o tome da li modifikovani miševi zaista bolje podnose hladnoću.
"Ipak, imamo neke slatke dlakave miševe. Ne razumemo njihovu fiziologiju, ponašanje itd. Ovo istraživače nije približilo saznanju da li bi mogli da opreme slona korisnim osobinama kakve je mamut imao", objašnjava Lovel-Bedž.
Drugi naučnici ukazuju na to da u ovim eksperimentima nisu korišćeni geni mamuta koji bi bili ubacivani u miševe, već je rad stručnjaka uglavnom uključivao menjanje gena miševa kako bi se dobili poznati efekti na njihovo krzno.
Dr Tori Heridž sa Univerziteta u Šefildu je rekla:
"Postupak za dobijanje slona koji je nalik mamutu predstavlja daleko veći izazov. Stvarni broj gena na kojima će verovatno biti potrebne izmene je daleko veći, a u pitanju su geni o kojima se manje zna – i tek ih treba identifikovati – a surogat-ženka će biti životinja na kojoj se inače ne eksperimentiše".
I dok neki ocenjuju da se oživljavanje mamuta približilo, drugi su veoma skeptični.
"Čini se da vraćanje mamuta neće baš tako skoro biti na vidiku", zaključila je dr Heridž.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
Kornjače stare skoro 100 godina prvi put postale roditelji
06.04.2025.•
0
Par ugroženih, skoro 100 godina starih kornjača sa Galapagosa u zoološkom vrtu u Filadelfiji, postali su roditelji prvi put.
Širom Evrope ponovo dozvoljen sportski lov na grlice
03.04.2025.•
6
Širom Evrope ponovo će biti dozvoljen sportski lov na grlice jer EU ukida zabranu lova koja je bila zaslužna za preliminarni oporavak ove vrste.
Počela vakcinacija lisica protiv besnila
01.04.2025.•
0
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije je saopštilo da je počela prolećna oralna vakcinacija lisica i drugih divljih mesojeda protiv besnila.
Studija: Srca ljudi i konja kucaju sinhronizovano tokom terapeutskog jahanja
30.03.2025.•
0
Najnovija studija švajcarskih i bečkih istraživača pokazala je da srca ljudi i konja kucaju sinhronizovano tokom terapeutskog jahanja.
Ajkule sa Grenlanda žive 500 godina
30.03.2025.•
0
Neke procene ukazuju da životni vek grenlandske ajkule iznosi čak više od 500 godina.
VIDEO: Mačak ušao u Ginisovu knjigu rekorda zbog neverovatno dugačkog repa
30.03.2025.•
0
Mačak Pagzli Adams iz grada Monda u Minesoti ušao je u Ginisovu knjigu rekorda kao domaći mačak s najdužim repom na svetu.
VIDEO Dosad neviđen prizor: Hobotnica se "švercuje" na leđima ajkule
25.03.2025.•
2
Naučnici sa Novog Zelanda zabeležili su 2023. godine nesvakidašnji prizor - hobotnicu koja "jaše" na leđima ajkule.
Mačak iz Istanbula "ilegalno" u Rusiji, preti mu deportacija
23.03.2025.•
2
Mačak iz Istanbula, koji je tajno brodom doplovio u Novorosijsk iz Istanbula, bez dokumenata i dozvole životinja ne može da napusti luku.
Uginula najpametnija šimpanza na svetu
23.03.2025.•
2
Kanzi, bonobo (patuljasta šimpanza) koji je svojim neverovatnim sposobnostima komunikacije i korišćenja alata srušio granice između ljudske i životinjske inteligencije, uginuo je u 44. godini.
Uginuo orao koji je toliko hteo da bude tata da je "usvojio" kamen
23.03.2025.•
1
Marfi, beloglavi orao star 33 godine, uginuo je prošlog vikenda tokom razorne oluje koja je pogodila područje Sent Luisa u Misuriju.
Najružnija životinja na svetu dobila novo priznanje
20.03.2025.•
0
Riba neobičnog izgleda, čiji je latinski naziv Psychrolutes marcidus, proglašena je za ribu godine na takmičenju koje organizuje novozelandska ekološka grupa.
VIDEO: Jedinstveno štene od 75 kg prodato za 32,6 miliona dolara, dnevno pojede tri kg piletine
20.03.2025.•
2
Pas dobijen ukrštanjem vuka i kavkaskog ovčara prodat je za 32,6 miliona dolara, a kupio ga je indijski milioner i ljubitelj retkih pasa S Satiš.
FOTO: Stotine mrtvih riba i surferi sa zdravstvenim tegobama - sve zbog neobične bele pene i algi
18.03.2025.•
0
Dve plaže u Australiji zatvorene su pošto su mrtve ribe i neobična bela pena isplivale na obalu, dok su surferi prijavljivali da se loše osećaju, saopštili su zvaničnici.
Sve češći napadi krokodila u Indoneziji
17.03.2025.•
1
Na istoku Indonezije sve su češći napadi krokodila na ljude - u regionu Zapadni Sulavesi tokom prošle godine krokodili su napali više od 150 ljudi.
VIDEO: Domaća svinja dobila prasiće sa divljim veprom
10.03.2025.•
10
Domaća svinja u Goraždevcu oprasila je 11 prasića a sedam mladunčadi izgledom podseća na drugu, divlju, sortu.
Jastozi "beže" iz SAD u hladnije vode Kanade
01.03.2025.•
0
Ulov jastoga u Sjedinjenim Američkim Državama opada, dok se ti skupi rakovi sele ka hladnijim, severnim vodama Kanade.
Sud naredio zoo vrtu da obezbedi bolje životne uslove za najtužnijeg slona na svetu
27.02.2025.•
4
Vrhovni sud Meksika naložio je zoološkom vrtu San Huan de Aragon u prestonici te zemlje da pojača napore da se poboljšaju životni uslovi i zdravlje Eli, "najtužnijeg slona na svetu".
Zoo vrt moli građane da doniraju najsmrtonosnije paukove da bi se napravio protivotrov
26.02.2025.•
1
Australijski zoološki park pozvao je građane da uhvate i doniraju najsmrtonosnije paukove na svetu, vrstu "funnel-web", kako bi podržali proizvodnju protivotrova koji spasava živote.
Medvedi se nastanili u kućama nakon požara u Los Anđelesu
23.02.2025.•
0
Dva mrka medveda nastanila su se u kućama koje su evakuisane tokom razornih šumskih požara u naselju Iton u Los Anđelesu, na jugu Kalifornije.
FOTO, VIDEO Pande blizanci veliki hit: Ljudi plaćaju i po 200 dolara da bi ih videli
23.02.2025.•
0
Najmlađe poznate ličnosti u Hongkongu, šestomesečni blizanci pande, prvi put su se proteklog vikenda pojavile u javnosti pred obožavaocima.
Komentari 1
NS
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar