Kako da pružite prvu pomoć svom ljubimcu

Pomoć mora biti stručna i efikasna, zato je najbolje odmah životinju odvesti veterinaru. Ipak, nekada niste u mogućnosti da tako brzo odreagujete, zato je dobro poznavati pojedine postupke koje sami možete sprovesti. Ako ste u mogućnosti, nazovite vašeg veterinara i sledite njegova uputstva, kako bi se otklonile moguće posledice koje nastaju zbog odlaganja intervencije.

Ujedne rane

Životinja koja je napadnuta  i zadobila ujedne rane, najčešće je pod stresom, pa može da ispolji agresivnost pri manipulaciji zbog straha ili bola. Zato životinji priđite oprezno. Ranu očistite od prljavštine, isperite velikom količinom fiziloškog rastvora. Zaštitite je sterilnom gazom i previte da bi se sprečila naknadna infekcija.
Ujedne rane su kontaminirane raznim bakterijama, poreklom iz pljuvačke i sa zuba, praćene su bakterijskim infekcijama, zato je neophodna antibiotska terapija.

Kao i sve druge rane i ujedne mogu biti praćene krvarenjima. U tom slučaju potrebno je izvršiti pritisak iznad rane. Najbolje je da taj pritisak bude prstima. Izbegavati duže držanje jakih poveza jer mogu da dovedu do poremećaja u cirkulaciji datog područja. Kompresiju vršiti desetak minuta bez prekidanja.

Respiratorne smetnje

Gušenje, pored otežanog disanja karakterišu plav jezik i usne, životinja pokušava šapama da skine nešto sa njuške. Proverite usnu duplju da li ima neko vidljivo strano telo. Očistite nosne otvore štapićem za uši, ali ga nemojte duboko gurati. Strano telo koje uzrokuje gušenje može biti locirano u respiratornim ili početnim partijama digestivnog trakta.

Ukoliko vam se čini da je strano telo prisutno, a ne možete ga izvaditi, životinju odmah odvedite veterinaru.

Ako životinja uopšte ne diše, postavite je da leži na čvrstu podlogu na njenu desnu stranu. Proverite da li srce radi. Ako srce radi, potrebno je dati joj samo veštačko disanje. Zatvorite joj usta, udahnite joj vazduh u nosne otvore i kada se grudi prošire otvorite joj usta. Ovo ponoviti 12-15 puta u minuti.

Ako nema ni pulsa, istovremeno se mora početi i sa masažom srca. Srce je smešteno u grudnoj duplji, sa leve strane, iza lakatnog zgloba prednje leve noge. Ruku postaviti iznad srca i lagano pritiskati, kod mačaka i malih rasa pasa masaža se vrši kompresijom grudi sa dva ili četiri prsta.

Digestivne smetnje

Proliv i povraćanje su simptomi koji su česti kod velikog broja virusnih, bakterijskih bolesti, trovanja,  a mogu da se jave i kod akutnih i hroničnih poremećaja u varenju. Duže trajanje ovih simptoma može da dovede do dehidracije organizma, pa čak i da ugrozi život životinje.

Kod povraćanja treba uskratiti hranu 12-24h, a po prestanku povraćanja polako davati manje količine. Najbolje je tada sprovesti dijetalnu ishranu, koja preterano ne opterećuje stomak. Vodu davati oprezno u manjim količinama. Ako životinja povraća i nakon uzimanja vode prestati sa davanjem. Savetuje se poseta veterinaru koji će utvrditi uzrok, primeniti injekcionu terapiju, odrediti dalji režim ishrane.

Kod pojave proliva životinji treba uskratiti hranu 12-24h. Vodu treba davati jer životinja gubi velike količine tečnosti. Uzrok pojave proliva određuje dalju terapiju.

Digestivni problemi se mogu javiti kod trovanja, a tada su prisutne konvulzije, salivacija, depresija, slabost, povišena temperatura...Najbolje bi bilo ispratiti šta je životinja pojela, obavestiti veterinara o svakom primećenom simptomu. Neki otrovi veoma brzo deluju, tako da životinja može da ugine za 30-45min od pojave simptoma. Najbolje je ne pokušavati kućno lečenje već je odmah odvesti veterinaru.

Opekotine

Mogu nastati dejstvom visokih temperatura, hemijskih materija, električne struje. Simptomi su vidljivi na koži i dlaci. Primećuje se crvenilo kože i otok zahvaćenog područja. Potrebno je što pre početi sa ispiranjem opekotine, velikom količinom hladne vode. Mogu se staviti hladni oblozi, ali led ne stavljati direktno na kožu, već ga umotati u neku meku tkaninu. Obloge držati 15-20min. Ako se na životinji nalazi velika količina suve, hemijske materije, treba je prvo dobro isčetkati. Voda ponekad može da aktivira neke hemijske materije i tako napravi još veću štetu. Životinju nakon ukazane prve pomoći treba odvesti veterinaru.

Šok

Može nastati kao rezultat ozbiljnih povreda i straha. To je stanje životinje koje karakteriše ubrzano disanje, proširene zenice, snižena telesna temperatura, hladni ekstremiteti, tahikardija. Ovakve životinje moraju primiti ‘agresivnu’ terapiju i moraju se pratiti sledeći parametri: boja mukoze, srčana frekfencija, puls, disanje, svest životinje, mokrenje i rektalna temperatura u toku 24 sata, do stabilizacije funkcionisanja organizma. Potrebno je obezbediti im mirnu, tihu i zamračenu prostoriju. Zbog niske telesne temperature, treba ih utopliti. Uskratiti im hranu i vodu.

Prelom

Prelom može biti otvoren i zatvoren. Kod otvorenog preloma kost je vidljiva i lako ćete ustanoviti razlog zbog kog se životinja ne oslanja na nogu ili cvili. Tada su često prisutna jača krvarenja. Mesto zatvorenog preloma je pokriveno kožom, otečeno, temperirano i bolno.

Sa životinjom za koju sumnjate da ima prelom treba postupati pažljivo, što manje pomerati sumnjivu nogu iz položaja u kom se nalazi. Izbegavajte davanje analgetika bez prethodne konsultacije sa veterinarom. Obavezna je poseta veterinaru, a tačna dijagnoza se postavlja na osnovu rentgenskog snimka. (Tekst je nastao u saradnji sa Pet Centrom, Tržni centar Big, Sentandrejski put 11).