Kada se pas ugoji...

Teoretski gojaznost bi se mogla definisati kao prekomerno nakupljanje masti u organizmu i na taj način povećanje telesne težine. Najčešće se javlja usled povećanog konzumiranja  hrane, koja je visokokalorična, i smanjene fizičke aktivnosti. Rase koje imaju predispoziciju da budu gojazne su: labrador retriver, koker španijel, jazavičari, baseti, koli itd.

Briga o težini pasa treba da bude u najranijem periodu. Prekomernom ishranom šteneta povećava se i broj masnih ćelija koje, kad štene poraste, predstavljaju depo gde se nagomilavaju masti. Zato je važno da se štenad hrane izbalansiranom hranom, iako su vlasnici mnogo zadovoljniji kad njihov pas ima pojačan apetit nego kad je umeren u jelu.
Jedna od zamki može da bude i nagrađivanje ljubimaca za uspešno obavljenu komandu i poslušnost. Tada obično koristimo priliku da mu ponudimo, kao nagradu, razne slatkiše i kolače. Među psima koji žive u grupi, zna da se razvije takmičenje za hranom, te oni jedu sve više i uzimaju veću količinu hrane od njihovih potreba. Postoji i perverzan apetit kada pas halapljivo jede sve što mu je u okruženju, bez obzira na poreklo materij(drvo, pesak, zid, razne ekskremente...).

Pri fizičkom pregledu pasa ili mačaka može se proceniti njihova kondicija i stepen uhranjenosti. To podrazumeva  posmatranje i opipavanje predela rebara, struka, abdomena i krsne regije.

Kad je u pitanju kondicija psa postoji tabela koja klasifikuje psa prema odnosu količine masti i veličine tela:

1. kahektičan (više od 20% ispod standardne telesne težine)
2. mršav (10-20% ispod standardne telesne težine)
3. umeren
4. debeo (više od 20% iznad telesne mase)
5. gojazan (preko 40% od dozvoljene težine)

Gojaznost otežava bolesti kao što je sećerna bolest, kardiovaskularne bolesti, bolesti jetre, probleme u kretanju, smanjenje reproduktivne sposobnosti tj. smanjenje libida, nastaju problemi sa kožom Itd. Kod gojaznih životinja povećan je rizik uvođenja u anesteziju kao i buđenja iz anestezije.

Ne smemo zaboraviti da postoje i patološka stanja tj .bolesti koje se mogu razviti kod životinje i dovesti do gojaznosti. Tu se pre svega misli na metaboličke bolesti. Poremećena funkcija tiroidne žlezde i smanjenje nivoa tiroidnih hormona označava se kao hipotireoidizam. U takvom stanju, generalno se smanjuje metabolizam organizma i životinja se oseća umorno, nezinteresovano, pospano a njene fizičke aktivnosti se svode na najmanju meru. Zatim, postoji poremećaj funkcije nadbubrežne žlezde koji dovodi do hiperadenokorticizma. Ta bolest se zove Cuschingova i karakteriše je pojačan apetit, opušten, viseći stomak, gojaznost, slabost mišica, letargija  itd.

Kad se postavi djagnoza i stepen gojaznosti potrebno je da vlasnici preduzmu sledeće: da mere psa na nedelju dana, da izbace hranu koja sadži skrob, šećer, masti, da smanje količinu hrane na 60% dnevnih potreba i ostanu istrajni u tome. Postoji i gotova, komercijalna hrana koja je dijetalna, nisko kalorična i namenjena za ishranu gojaznih životinja. Na taj način se može korigovati težina a da ne naškodi zdravstvenom stanju psa  i mesečno izgubiti oko 4-5% telesne mase. (Tekst je nastao u saradnji sa Pet Centrom, Tržni centar Big, Sentandrejski put 11)