Pušenje izaziva 26 bolesti

"Pogrešno je i glupo verovati da pušenje cigareta izaziva samo rak pluća i – tačka" - na ovo nas odavno podseća naš najglasniji aktivista u borbi protiv pušenja, primarijus dr Petar Borović, predsednik Saveza Srbije za borbu protiv pušenja, a iz SAD stiže potvrda ovakvog stava: podužoj listi oboljenja koje su u tesnoj i dokazanoj vezi sa pušenjem, dodaje se još najmanje pet novih oboljenja.

Prema otkrićima iz najnovije studije, objavljene u poznatom medicinskom časopisu "The New England Journal of Medicine", kod pušača je povećan rizik da obole od infekcija, bolesti bubrega, organa za varenje usled poremećenog dotoka krvi, kao i nekih bolesti srca i pluća, koje do sada nisu povezivani sa pušenjem. Autori studije tvrde da samo pet pomenutih oboljenja u Americi uzrokuje 60.000 smrti na godišnjem nivou, uz već poznate brojeve da zbog ostalih bolesti vezanih za duvan u SAD svake godine umre blizu pola miliona ljudi. Ranija lista bolesti sadržala je 21 oboljenje, uključujući i 12 vrsta raka.

Autor ove studije dr Brajan Karter, epidemiolog Američkog udruženja za rak, kako piše "Njujork tajms", istakao je da priča o štetnosti pušenja nije ni izbliza završena, a da su negativni efekti na zdravlje i dalje potcenjeni, da epidemija pušenja još traje, a 42 miliona Amerikanaca puši. Podaci iz najnovijeg istraživanja zdravlja stanovništva Srbije govore da 34,7 odsto svakodnevno ili povremeno puši, kao i da smo po broju pušača iznad evropskog proseka. Bolesti, čija je direktna veza sa pušenjem do sad bila poznata i dokazana jesu: rak jednjaka, želuca, debelog creva, jetre, pankreasa, grla, bešike, bubrega, grlića materice, usta i usne duplje, akutna mijeloidna leukemija, ali i dijabetes, bolesti srca, šlog, ateroskleroza, aneurizme i druge bolesti arterija, hronične bolesti pluća, upale pluća, grip i tuberkuloza.

"Svake godine 16.000 ljudi u Srbiji umre zbog bolesti direktno povezanih sa pušenjem, a zbog indirektne veze umire mnogo više ljudi. Odlično je da je ova lista još proširena, jer čak ni lekari ne razmišljaju dovoljno o tome koje sve sisteme u organizmu duvan ruši i uništava", smatra dr Borović.

On je čak uveren da će lista biti još duža jer, kako kaže, maltene ne postoji bolest, koja nije u nekoj vezi sa pušenjem. "To nije preterana tvrdnja, niti je ovo preterano duga lista oboljenja za koje je krivac duvan. Ne postoji nijedna ćelija tela koju će pušenje poštedeti. Naš narod kaže: 'gde je tanko, tu se kida', pa su kod različitih pušača različita mesta, odnosno organi u kojima će se razviti neka bolest", objašnjava dr Borović.

Rak pluća 20 puta češće dobija pušač, nego nepušač. Siromaštvo i niže obrazovanje su češće kod pušača. Pušači, kažu autori ove studije, imaju dva puta veće šanse da umru od infekcija, bubrežnih oboljenja, respiratornih oboljenja koja prethodno nisu povezivana sa pušenjem, visokog krvnog pritiska... Upozorili su takođe da pušenje povećava rizik za dobijanje raka dojke i prostate, ali za ovu tvrdnju, priznaju, potrebna su dodatna istraživanja, jer "nije dovoljno dokazano i nema uzročno-posledične veze između raka prostate i pušenja".

"Po broju pušača od nas su u Evropi gore Grčka, Albanija, Austrija, ali to nas ne treba da sprečava da se potrudimo da zaista smanjimo broj pušača. Broj pušača ostao je isti, a trebalo je da opada. Važno je da stalno ističemo štetnost duvanskog dima po zdravlje i da promovišemo zabranu pušenja, ali za to su izdvojena mala sredstva. Čak ni stare spotove u nekom pristojnom terminu ne možemo da emitujemo na televiziji, jer nemamo novca", kaže dr Srmena Krstev, predsednica Komisije za prevenciju upotrebe duvana.

Ona navodi da svih bolesti koje su u vezi sa pušenjem u Srbiji teško da su svesni i svi doktori, a kamoli građani. "Stalno se dodaju novi rizici koje duvan ostavlja na zdravlje. Međutim, sve je veći broj ljudi svesno da je reč ne o navici, nego o zavisnosti koja dovodi do teških bolesti", kaže dr Krstev.