Radnici u Evropi najčešće obole od raka

Rak, stres i respiratorna oboljenja najčešći su zdravstveni problemi sa kojima se susreću radnici širom Evrope, rekao je viši istraživač Evropskog sindikalnog instituta (ETUI) Viktor Kempa.

On je za Tanjug nakon održanog Foruma o bezbednosti i zdravlju na radu u Beogradu koji su nedavno organizovali ETUI i Savez samostalnih sindikata Srbije, rekao da 53 odsto zaposlenih u Evropi oboli od nekog oblika kancera, 28 odsto njih se susretne sa psiho-socijalnim bolestima, dok treće mesto, sa šest odsto, zauzimaju respiratorna oboljenja.

Kao dobar primer sprovođenja mera bezbednosti i zaštite na radu naveo je skandinavske zemlje, a posebno Švedsku u kojoj je oko 90 odsto zaposlenih organizovano u sindikate koji, kako je naveo, vode računa o sprovođenju tih mera.

Predstavnik Unije Sindikata Holandije Vim van Vilen rekao je tom prilikom da dobru praksu u njegovoj zemlji predstavlja način na koji su definisali i ograničili prisustvo otrovnih supstanci u radnom okruženju. On je istakao da najveći broj tih supstanci kod zaposlenih koji su često izloženi njihovom dejstvu izaziva neki vid raka, a da mere koje je preduzela Holandija štite radnike od obolevanja od te bolesti na radom mestu.

Van Vilen je naveo primer azbesta, za koji je objasnio da je maksimalna dozvoljena vrednost 2.000 puta manja od vrednosti koja je dozvoljena po evropskim propisima. On je rekao da takav model koristi i Nemačka, a da je cilj ETUI-a da ga proširi i na ostale zemlje Evrope, jer kako smatra, evidentno je da se u Holandiji veoma uspešno sprovodi.

"Predložiću srpskim sindikatima da preduzmu mere protiv azbesta, jer ga ima svuda i mora se ukloniti. Biće to komplikovana operacija i možda će trebati godine da se zgrade očiste od azbesta, ali i to će biti završeno", rekao je Van Vilen i dodao da je azbestoza profesionalno oboljenje. Kako je objasnio, u Holandiji oko 800 radnika umre svake godine od mezotelioma - bolesti koja nastupa usled preteranog izlaganja azbestu. "Svake godine 800 - 900 ljudi umre od te bolesti, jer su bili izloženi azbestu pre 30 godina. Vreme između izloženosti i nastupanja bolesti je u proseku između 30 i 40 godina", istakao je on.

Velika greška je, kako je naveo, što mere koje se sada sprovode nisu bile preduzete još pre 30 godina, ali i uprkos tome, nada se da će posledice biti znatno manje u budućnosti. On je objasnio da bi za Srbiju bilo dobro da prihvati i primeni holandski primer, jer je po njegovim rečima, prisustvo azbesta u zemljama istočnog Balkana veoma veliko, pa se ukoliko odgovarajuće mere ne budu preduzete, može očekivati da za 30 godina bude povećan broj obolelih jer su na pogrešan način radili na uklanjanju te materije.

Posledice krize vidljive su ne samo u Srbiji već i u ostalim zemljama Evrope i evidentno je da je veliki broj ljudi ostao bez posla, a kao rezultat toga uočen je povišen stepen psihosocijalnih oboljenja.