U Srbiji 600 ljudi čeka na nov bubreg

Istaknuto je da se broj nefroloških bolesnika u Srbiji i u svetu svake godine poveća za četiri do pet odsto, tako da hronične bubrežne bolesti postaju sve ozbiljniji medicinski i ekonomski problem.

"Više od 67.000 ljudi u našoj zemlji lečeno je prošle godine od neke bubrežne bolesti, a 3.500 ljudi umrlo je upravo od oboljenja ovog organa. U Nišu je prošle godine registrovano 6.000 bubrežnih bolesnika, a preko 3.000 pacijenata prošlo je kroz Kliniku za nefrologiju", istakla je dr Olivera Radulović iz Instituta za javno zdravlje u Nišu.

Direktorka Klinike za nefrologiju niškog Kliničkog centra dr Radmila Veličković-Radovanović istakla je da naša zemlja mora da radi na afirmisanju doniranja organa pošto se sada po broju kadaveričnih transplantacija nalazi na začelju u Evropi. "Po broju lica koja zaveštaju organe posebno zaostaje jug Srbije. Moramo da motivišemo ljude da potpisuju donorske kartice, ali i da promenimo zakonodavstvo", rekla je Veličković-Radovanović. Ona je istakla da je Srbiji potreban zakon koji će omogućiti da organi klinički mrtvih ne mogu da se koriste za transplantaciju samo ako su ta lica potpisala da ne žele da budu donori.

Veličković-Radovanović je istakla da niška Klinika za nefrologiju ima 220 bolesnika na dijalizi, a 120 njih čeka na transplantaciju. Najmlađi pacijent koji čeka na novi bubreg ima samo 18 godina.

"U toku 2013. godine urađene su 23 transplantacije bubrega, a prošle godine samo pet, a ni jedna od njih nije bila kadaverična. Od početka godine imali smo dve transplantacije i obe su bile sa živih donora", rekla je Veličković-Radovanović.

Ona je istakla da je rano otkrivanje bubrežnih bolesti od presudnog značaja za dalji tok lečenja, i apelovala je na sve građane da bar jednom godišnje provere svoje zdravlje.