Kako preživeti otkaz u Srbiji?

Visi nad glavom većine zaposlenih u Srbiji danas koji, ne bez razloga, veruju da je gubitak posla tragedija. Jer, u krizi koja nikako da prođe, pronalazak novog zaposlenja graniči se sa nemogućom misijom.

Strah od otkaza ili nemogućnost pronalaženja posla teško pada i muškarcima i ženama. Ipak, pripadnici jačeg pola su za nijansu ugroženiji, jer se od njih i dalje očekuju da privređuju porodici. Zbog činjenice da više nisu u stanju da brinu o deci, muškarci gube samopouzdanje što se negativno odražava i na partnerski odnos.

Nezaposlenost pogađa i mlade, koji često sve manje vide perspektivu u društvu u kojem žive. Posledice su osećaj niže vrednosti, nespremnost na ulazak u emotivne veze i odlaganje formiranja porodice. Ipak, stručnjaci ističu da se i sa aktuelnim ekonomskim uslovima života ili otkazom, čovek može izboriti, jer su ljudi u prošlosti prolazili i kroz mnogo gore situacije. Nema pravog odgovora na pitanje kome je teže – starijima, koji se pitaju da li će ikada više naći posao ili mladima, koji su besposleni u naponu snage. I jedni i drugi, ipak, imaju mogućnost da preokrenu situaciju u svoju korist u čemu im može pomoći okruženje, a ako je neophodno i psihoterapeut.

"Sačuvati nadu nije lako, ali je neophodno ako želimo da promenimo realnost. Potrebno je izbegavati lenjost i učaurenost i usmeriti se na traženje novog posla. Umesto negiranja problema, nosite se sa stidom i besom. Umesto zatvaranja u sebe, gradite novi put. Razvijajte svoje veštine i kontakte, tražite hrabrost u sebi i posmatrajte situaciju kao novu perspektivu, što ona svakako može biti ako joj dopustimo", kaže psiholog Ivana Paunović.

Znakovi za uzbunu

Da vas gubitak posla ne bi pogodio kao grom iz vedra neba, obratite pažnju na znakove koji mogu ukazati da vam se sprema otkaz. Jedan od najalarmantnijih je oduzimanje odgovornosti i dodeljivanje vaših zadataka drugima. Nije dobro ni ako počnete da dobijate pismena upozorenja o malim greškama ili kad vam traže da dokumentujete sve što radite. Povod za zabrinutost je i kad šef, sa kojim ste do juče pili kafu, počne da vas izbegava. Pre nego što dođete u fazu kad ćete otkaz nazvati, ako ne najboljom stvari koja vam se desila u životu, a ono bar ne tako tragičnom, normalno je da prođete kroz čitav spektar osećanja. Na "meniju" su ljutnja, bes, nemoć, samosažaljenje, tuga. I tako u krug.

Gubitak posla veliki je stres, pa je neminovno da osećamo ugroženost, nesigurnost i anksioznost, primećuje Paunovićeva.

"Pored toga što ostaje bez prihoda, osoba se suočava sa poljuljanim samopouzdanjem i brigama za budućnost. Kriznu situaciju otežava i činjenica o stopi nezaposlenosti i broju otpuštanja čiji smo svedoci ne samo mi, već, u manjoj ili većoj meri, ljudi u čitavom svetu. Činjenica da su različite vrste kriznih situacija neretke u Srbiji može nositi posebnu vrstu otpornosti na iste, ali i osećaj iscrpljenosti i potrebu da se "dignu ruke". Ukratko, da li je teško preboleti otkaz? Da. Da li je moguće? Da - jasna je Paunovićeva.

Da nije lako izboriti se sa otkazom i teškom ekonomskom situacijom potvrđuju i mnogobrojne studije. Prema nedavnoj Galupovoj anketi, nezaposleni imaju dva puta veću šansu da postanu depresivni od zaposlenih. Negativni efekti povećavaju se sa svakim novim danom nezaposlenosti. Pa tako, ljudi koji traže posao duže od pola godine imaju tri puta veću šansu da obole od depresije od zaposlenih. I dok se jedni u ovoj situaciji povlače od okoline, drugi traže pomoć, kod trećih, otkaz može izvući na površinu nagomilane probleme.

Da li pristati na bilo šta?

"Neću da radim kao kasirka za 20.000 dinara" - dobro je poznat argument mnogih, uglavnom visokoobrazovanih ljudi kojima je ispod časti da se zaposle kao trgovci i konobari, pogotovo ako su pre toga imali "ozbiljniju" karijeru. Ipak, ako potraga za poslom ne daje rezultate, stručnjaci savetuju da prihvatite bilo šta, a da u slobodno vreme nastavite traganje. Ne samo da ćete zadržati radne navike, već ćete na razgovoru za idealni posao kod većine poslodavaca imati plus - ljudi cene vredne radnike.

"Ukoliko je kumulacija nezadovoljstva i nenošenja sa ranijim problemima velika, otkaz recimo može pokrenuti bujicu. Posledice su anksioznost, napad panike, psihosomatske bolesti, nasilje prema sebi ili drugima. Destruktivni obrasci ponašanja ogledaju se kroz konflikte sa kolegama, prijateljima, porodicom, partnerom. Valjalo bi da ne izgubimo iz vida značaj bliskih ljudi, da pokušamo da u njima nađemo podršku, a ne još jedan izvor nelagodnosti", podseća psiholog.

Stručnjaci podsećaju da je posle otkaza važno otarasiti se negativnih osećanja i odoleti niskim strastima. Ma kako bili u iskušenju, nemojte poslati mejl bivšim kolegama i direktorima, ili još gore klijentima, u kom ćete "opljuvati" firmu. Nikad ne znate ko će čuti za vaš postupak koji vas slika kao ogorčenu i osvetoljubivu osobu. I zato, ako već ranije niste imali hrabrosti da nadležnima kažete sve što mislite, sada ćutite. Sledeći korak je da se kritički pogledate u ogledalo.

Da li je razlog otkaza objektivne prirode, poput lošeg poslovanja kompanije ili je u našim nedostacima? Koliko smo ulagali u obrazovanje nakon završetka formalnog školovanja? Koliko jezika govorimo? Kakve veštine posedujemo? Da smo na mestu poslodavca, da li bismo primili kandidata našeg profila? Nakon skeniranja sebe, razglasite prijateljima i poznanicima da tražite novi posao, bez ulaženja u detalje i razloge otkaza. Smanjite sve nepotrebne troškove. Budite uporni i ne očekujte da vam posao pokuca na vrata. Istražite tržište i razmislite o promeni karijere, pa čak i o pokretanju sopstvenog biznisa.

"Važno je uvideti koji kapaciteti su nam najslabiji. Treba da pristupimo sebi celovito, kritički i da se trudimo da promenimo ono što je u našoj moći. Jačajmo snagu da prihvatimo ono što ne možemo promeniti, hrabrost da promenimo ono što možemo i mudrost da razlikujemo ta dva", podseća psiholog.

Ne gubite veru

Za trenutak, iz surove srpske svakodnevice preselimo se u Ameriku sredinom osamdesetih. Nakon meteorskog uspeha, tada 30-ogodišnji kompjuterski genije Stiv Džobs dobija otkaz u "Eplu". Nekoliko meseci proveo je razmišljajući šta da radi sa svojim životom, da bi onda osnovao novu kompaniju. Deceniju kasnije, trijumfalno se vratio u "Epl" otkrivši da je otkaz najbolja stvar koja mu se ikada desila.

Njegovom savetu "nikad ne gubite veru" neverne Tome će odmah prigovoriti kontraargumentom da se to desilo u Americi u doba kad recesija nije bila ni na pomolu.

Ali, ma kako zvučalo nerealno, pogotovo u trenutku kad vam se čini da se svet ruši, ne zaboravite da ima istine u onoj "kad se jedna vrata zatvore, druga se otvore". Čak i ako niste Stiv Džobs.