Zbog tehnologije brže starimo

Evo kako zbog tehnologije brže starimo:

Manjak sna

Istraživanja su pokazala da korišćenje tableta, smartphonea ili laptopa u blizini kreveta može poremetiti prirodni raspored spavanja. Studija koju je prošle godine sprovela Brigham and Women's Hospital pokazala je da svetlo tih uređaja smanjuje nivo melatonina pa nam je teže da zaspimo i kvalitetno spavamo. A sve to stvara podočnjake, utiče na stvaranje bora i bled ten. Povišen nivo kortizola može dovesti do razgradnje kolagena.

Bolovi u vratu

Buljenje u naše omiljene uređaje može izazvati bolove u vratu zbog iskrivljenog položaja. Jedno istraživanje iz 2014. pokazalo je da dok pišemo poruke, pritisak u vratu i kičmi raste, što izaziva novi stres. Naučnici su tu pojavu nazvali 'tech neck', odnosno 'tehnološki vrat' u slobodnom prevodu, koji je posebno vidljiv kod mlađih žena. Zbog tog neprirodnog položaja nastaje pogrbljenost pa se prilikom gledanja u telefon ispravite, savetuje autor studije Kenet Hansraj.

Oči

Možda niste ni svesni, ali dok kuckate SMS-ove ili pregledate e-mailove, kako su pokazala istraživanja, vi ne trepćete dovoljno. To može dovesti do problema poput tzv. 'suvih očiju', mutnog vida, pa čak i glavobolje. Ako se naprežete prilikom gledanja u ekran vašeg mobilnog telefona i škiljite, to pravi bore oko očiju. Kako biste zaštitili vaš vid, ne ustručavajte se da povećate slova. Potrudite se i oko treptanja. Svakih 20 minuta napravite pauzu za računarom i prošetajte.

Pamćenje

Eh, ko se još seća onih davnih vremena kad smo u glavi imali telefonske brojeve naših prijatelja. Zahvaljujući kontaktima koje čuvamo u telefonima pravo je čudo da još znamo i sopstveni broj. Osim toga, zbog GPS-a sve se manje oslanjamo i na sopstvenu inteligenciju, kreativnost i snalaženje. Štaviše, istraživanje koje je sproveo Univerzitet Mekgil pokazalo je da su ljudi koji se oslanjaju na 'sopstvenu navigaciju', odnosno snalaženje u prostoru bez tehnoloških pomagala, imali veći volumen hipokampusa od ljudi koji su se oslanjali na GPS (hipokampus je deo mozga koji obrađuje i skladišti uspomene). Studija Univerziteta Ferfild pokazala je da fotografisanje utiče na memoriju. Ispitanici koji su fotografisali slike u muzejima ili galerijama manje su se sećali nego oni koji su to posmatrali bez 'škljocanja'. Savet je da kad god možemo, manje koristimo uređaje, a više se oslonimo na svoj um. Zato, zapamtite nekoliko brojeva, izračunajte 'u glavi' popuste na sniženjima ili sami saberite račun u kafiću.