Seksualni prestupnici su predodređeni genima

Nedavno urađena ugledna naučna studija ukazuje da sinovi i braća osuđenih seksualnih prestupnika imaju veće šanse od ostalih ljudi da i sami budu osuđeni za isto krivično delo. Prema studiji, potencijal za činjenje seksulanih prestupa upisan je u našim genima.

Istraživanje, koja je analiziralo DNK 21.566 muškaraca osuđenih za seksualne prestupe u Švedskoj u periodu od 1973. 2009. ustanovilo je da su sinovi i braća osuđenika za seksualne prestupe, četiri do pet puta bliži od ostatka muške populacije da i sami postanu takvi.

Tražeći način da objasne ovu vezu, naučnici su otkrili da je samo u dva odsto slučajeva ova porodična veza mogla da bude objašnjena faktorima sredine, poput društvenih ili aspekata ljudske okoline tokom odgajanja koje su braća proživela zajedno.

S druge strane, genetika koju dele bila je faktor u 40 odsto slučajeva, dok se ostalih 58 odsto proizilazilo iz faktora sredine koji nisu bili zajednički članovima porodice, ali su imali jedinstven uticaj na lice osuđeno za seksualni prestup.

Genetski faktor je takođe utvrđen kao jači u slučajevima zlostavljanja dece (46 odsto) nego kod silovanja odraslih (19 odsto). I dok studija, koju je pronašao sajt "theconversation.com", procenjuje poriv ka seksualnom prestupu kao nasledni, ona nije u stanju da ukaže na konkretne gene koji su za to krivi.

Zaključci poput ovih iz studije umeju da polarizuju javno mnjenje. I dok je jednima to potvrda da su seksualni prestupnici biološki drugačiji od drugih, ima i onih kojima se ovakvi zaključci ne dopadaju. Oni smatraju da to vodi stigmatizaciji članova porodice ocenjenih "rizičnim".

Samo 2,5 odsto braće i sinova seksualnih prestupnika su i sami osuđeni zbog tog krivičnog dela, pa bi tako programi za prevenciju u "rizičnim porodicama", koje predlaže studija, bili namenjeni mahom nedužnim osobama.