Antibiotike koristimo i kada ne bismo smeli

Podaci Instituta za javno zdravlje "Batut" pokazuju da u Srbiji skoro svaki treći stanovnik samoinicijativno koristi lekove, i to više žene nego muškarci.
Podaci Instituta za javno zdravlje "Batut" pokazuju da u Srbiji skoro svaki treći stanovnik samoinicijativno koristi lekove, i to više žene nego muškarci.

Dr Milica Bajčetić, predsednik Evropskog društva za unapređenje pedijatrijske i perinatalne famakologije, ističe da je situacija u ovoj oblasti alarmantna iako se u poslednjih pet godina upozorava na neracionalnu potrošnju lekova.

"Od 2011. godine smo vodili intenzivnu kampanju. Ona je u prvih godinu dana dala rezultate, a posle je i inspekcija prestala da obavlja svoj posao kako treba", rekla je Bajčetićeva gostujući u Dnevniku RTS-a.

Prema njenim rečima, najveća opasnost preti od nekontrolisane prodaje antibiotika, zbog čega je u EU pokrenuta inicijativa da se uvedu restriktivnije mere za izdavanje recepata.

"Poslednja studija pokazuje da smo na prvom mestu nereacionalne potrošnje antibiotika. Na 1.000 dece, dolazi 1.500 antibiotika", istakla je dr Bajčetić. Objasnila je da je najveći problem što se antibiotici neracionalno primenjuju - oni se prepisuju i kada treba i kada ne treba. "Najveći broj lekova se izdaje za virusna oboljenja gde antibiotik nije potreban. Onda dođemo u situaciju da kada pacijent dođe u bolnicu zbog neke druge bolesti, za koju je antibiotik potreban, ne možemo da prepišemo, jer ne deluje", ukazala je dr Bajčetić.

Kada je reč o lekovima koji su dizajnirani samo za decu, dr Bajčetić je navela da je svetski fenomen da što na tržištu postoji jedan jedini lek dizajniran za decu.

"Svi ostali su pravljeni za odrasle. Nema oblika koji su prilagođeni dečjem uzrastu. Onda se lekovi rastvaraju, usitnjavaju, a tako se smanjuje efikasnost. Tržište je malo, a insituacije nemaju para za istraživanje u toj oblasti", naglasila je dr Bajčetić.

U Beogradu će od 23. do 26. juna biti održan Kongres Evropskog društva za unapređenje pedijatrijske i perinatalne famakologije, kada će, prema rečima dr Bajčetić, Beograd biti centar evropske i svetske farmakologije.

  • 17.05.2015 08:00
    Otkud sad to?
    A zašto dr Bajčetić nije objasnio zašto posle upotrebe antibiotika čovekov organizam postaje imun na antibiotike. Zar nije zato što ga organizam tretira kao otrov i postavlja odbranbeni sistem prema tom otrovu? I zašto antibiotik koji je uziman nije poslužio kao prevencija protiv virusa? Otkud to da pored antibiotika pacijent se razboleo? Možda zato što lekovi nemaju nikakvo dejstvo, čista je prevara i služe isključivo sugestivno. A sugestivno može čovek sam sebe da izleči i da to pripisuje lekovima.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje

Zašto su važni pregledi urina

Rezultati osnovnog pregleda urina pokazuju stanje naših bubrega, njegovih izvodnih kanala i mokraćne bešike, a ti rezultati važni su za sve, naročito za trudnice i hronične bolesnike.