Alarmantan broj obolelih od depresije

Mentalne bolesti će, kako se procenjuje, za pet godina biti na drugom mestu po učestalosti. U ovom trenutku, u svetu od depresije boluje 100 miliona ljudi, a i broj obolelih od psihičkih bolesti u Srbiji i regionu je alarmantan.

Razlozi za depresivno stanje su mnogo ozbiljni. Ukoliko bez jasnog razloga, duže vreme ne jedemo, ne spavamo dobro, osećamo strepnju ili tremu, trebalo bi da zatražimo pomoć psihijatra jer, u protivnom, možemo da postanemo žrtva depresije.

"Akutno stanje može trajati najmanje dve nedelje da bi se reklo da neko ima depresivnu epizodu. To što je neko sve češće tužan, oseća strepnju i ne može da misli pozitivno, što utiče na njegovu okolinu ", kaže direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" Slavica Đukić Dejanović.

Uzroci depresije su različiti, a svako od nas se različito odnosi prema problemu. Poražavajući podatak je da se dijagnoza uspostavlja kasno - tek posle 10 godina od prvih simptoma, i to u 35 odsto slučajeva.

"Često se događa da nam se pacijent javi u četvrtoj, petoj deceniji života iako se prvi put razboleo u drugoj deceniji. Zbog toga je važno na vreme razmišljati o depresiji i to je pravi korak, da se rano dijagnostikuje, da se prepozna", ističe Slavica Đukić Dejanović.

Šta je depresija

Depresija je jedina smrtonosna bolest u psihijatriji, jer oko 15% depresivnih osoba počini samoubistvo, pa zato depresija zahteva ozbiljan pristup i lečenje.

Rizik od razvoja depresije pretstavlja i to da li su neke osobe bile izložene optužbama psihološke ili socijalne prirode, kao što su iskustvo izdaje, prevare i laži. Veliki rizik za nastanak depresije nekada predstavlja i nesigurnost u svoje potrebe, ciljeve i očekivanja od sebe i drugih ljudi iz svoje okoline. Nasledni faktor takođe igra veoma važnu ulogu u pojavi depresije.
Biološki faktori mogu takodje da doprinose da se pojavi depresija, na primer nedostatak neurotransmitera (npr. serotonina) u mozgu, snižen metabolizam i nedostatak sunca tokom zime.

Depresija nemože da se utvrdi laboratorijskim testovima.Takodje psihijatrija nema uslove da nekim modernim aparatom tačno utvrdi da li je kod nekog prisutna depresija ili ne. Postojali su neki pokušaji da se depresija odredi snimanjem mozga posebnim tehnikama ali ti pokušaji nisu prihvaćeni kao pouzdani. Da biste utvrdili da li ste depresivni i koliko ste depresivni, vaš lekar će vam postavljati pitanja o vašim osećanjima, njihovom nastanku i razvoju ali i kako i da li uopšte možete da izadjete na kraj sa njima. Pomoću ovih pitanja, vaš lekar će sastaviti potpunu istoriju, kada je depresija počela, koliko dugo je trajala, koliko je teška, da li ste je imali pre i kako ste tada tretirani. Lekar će vas pitati da li ste koristili alkohol ili droge, da li ste ikada razmišljali o smrti i samoubistvu, da li je neko u porodici imao depresiju i kako su oni tretirani. Procena će takođe uključiti ispitivanje vašeg psihičkog stanje da se utvrdi način na koji razgovarate, kako razmišljate da li imate oslabljeno pamćenje i koncentraciju jer se to često javlja kod onih koji pate od depresije.