Šlog sve češće pogađa i mlado stanovništvo

To naročito zabrinjava stručnjake, jer direktno pokazuje da ni mladi ne vode dovoljno računa o svom zdravlju, jer ova bolest čak u četiri od pet slučajeva može da se spreči. I mladi ljudi su, međutim, sve gojazniji, hronično pod stresom, puše, nemaju redovnu fizičku aktivnost, nepravilno se hrane...

"Cerebrovaskularne bolesti (CVB) su prvi ili drugi uzrok umiranja u svetu, a u našoj zemlji je smrtnost od moždanog udara na drugom mestu među 10 vodećih uzroka umiranja u poslednjih pet godina. U odnosu na prosečnu standardizovanu stopu mortaliteta u Evropi od 97,3 na 100.000, Srbija se sa stopom od 120,4 na 100.000 stanovnika tokom 2012. nalazila u grupi zemalja sa visokim rizikom umiranja od CVB", kaže za Novosti magistar dr Nataša Mickovski Katalina iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Najnovija istraživanja su pokazala da je učestalost moždanih udara u razvijenim zemljama u opadanju za 42 odsto, dok je u srednjerazvijenim i nerazvijenim zemljama poput naše u porastu za 100 odsto. Od 1980. do 2000. godine stope mortaliteta od CVB u Srbiji su porasle za 78 odsto, ali se u periodu od 2001. do 2013. godine beleži kontinuirani pad, koji je iznosio 65 odsto.

"To se pripisuje boljoj prevenciji, dijagnostici, adekvatnoj terapiji i rehabilitaciji osoba sa moždanim udarom. Hipertenzija je vodeći faktor rizika za nastanak CVB. Bolja kontrola i lečenje hipertenzije rezultirali su padom stopa mortaliteta od CVB u poslednjih 10 godina", kaže magistar Mickovski Katalina. Posle ishemijskih bolesti srca, cerebrovaskularne bolesti su na drugom mestu prema podacima istraživanja opterećenosti bolestima. I dok ishemijske bolesti srca više opterećuju osobe muškog pola, opterećenje šlogom je izraženije kod žena u Srbiji.

Generalno gledano, sa Bugarima i Rusima, imamo najveći broj novoobolelih od moždanih udara godišnje u Evropi. Smrtnost od CVB je učestalija kod muškaraca u gotovo svim uzrasnim kategorijama. Ali, u ukupnoj strukturi smrtnosti od CVB, svaka druga osoba je ženskog pola.

"Postoje posebni faktori rizika za pojavu šloga kod žena. To su upotreba kontraceptivnih pilula i pojedina stranja u trudnoći. U ta stanja spadaju povišene vrednosti krvnog pritiska, prevremeni porođaj i maloletnička trudnoća. Jedna od 150 žena sa vrednostima krvnog pritiska 140/90 mmHg u poslednjem trimestru trudnoće će u narednih šest godina doživeti šlog. Jedna od 110 žena koje su se porodile pre 36. nedelje trudnoće će u narednih šest godina doživeti šlog. Rani porođaj, u periodu od 15. do 18. godine, povećava rizik za pojavu šloga u trećoj deceniji života", kaže Mickovski.

U Specijalnoj bolnici "Sveti Sava", koja godišnje zbrine između 6.000 i 7.000 pacijenata sa moždanim udarom, svakog vikenda stigne 40 osoba koje su doživele šlog, a trećina je u srednjim godinama, ili čak i mlađi, lekari stalno upozoravaju na porast broja pacijenata koji imaju 40-50 godina. Svake godine u svetu približno 15 miliona osoba doživi moždani udar, 30 odsto njih umre u akutnoj fazi bolesti, a 30 odsto ostane nesposobno za samostalan život.

"To je nakon moždanog udara izuzetan problem za obolelog, njegovu okolinu, ali i za društvo u celini. Problematiku dodatno komplikuje činjenica da u proseku svaki 10. bolesnik nakon pet godina ponovo doživi moždani udar. Moždani udar je jedan od glavnih uzroka gubitka radne sposobnosti kod osoba mlađih od 65 godina starosti. U zemljama u razvoju, poput naše, oko 20 odsto obolelih od cerebrovaskularnih bolesti mlađe je od 45 godina života, što znači da bolest u značajnom procentu pogađa i osobe u najaktivnijem životnom dobu", smatra dr Mickovski Katalina.

Dolazak u bolnicu u okviru tzv. zlatnog sata od pojave prvih simptoma značajno povećava šanse za potpuni oporavak od moždanog udara, bez posledica. Lekari zato savetuju da se na prvi znak šloga odmah pozove Hitna pomoć i da se u bolnicu nikada ne ide privatnim vozilom, jer ni vozač ni pratilac, ako ih ima, neće moći da ukažu potrebnu pomoć. Navodi se takođe da je četiri sata od pojave prvih simptoma - optimalan rok da se primi trombolitička terapija.