Karcinom nije prepreka za trudnoću

U proseku je potrebno da prođu dve godine od završetka lečenja raka da bi žena ostala u drugom stanju.

Ovo je jedna od najtežih dilema sa kojom se suočavaju žene kojima je bio dijagnostikovan karcinom i koje su izašle kao pobednice u borbi sa ovom opakom bolešću, ali i one žene kojima su lekari tokom trudnoće saopštili ovu dijagnozu. Samo u toku prethodne godine, lekari Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCS dijagnostikovali su karcinom kod deset trudnica i, zahvaljujući velikoj borbi lekara ove zdravstvene ustanove, većina je iznela trudnoću do kraja i rodila zdravu decu.

Dr Katarina Jeremić, docent na Medicinskom fakultetu u Beogradu i šef ginekološke onkologije na Klinici za ginekologiju i akušerstvo KCS, kaže da raste broj žena koje su pre trudnoće vodile borbu sa ovom opakom bolešću, što lekare ipak ne iznenađuje.

"Žene sve kasnije rađaju, a trudnoća u kasnijoj životnoj dobi i odlaganje rađanja nosi rizik da žena oboli od bilo koje hronične bolesti, ali i od karcinoma. Zbog toga ginekolozi stalno podsećaju žene da rađaju što ranije jer, kako godine prolaze, sve manje jajnih ćelija stoji na raspolaganju, a ostanak u drugom stanju i održavanje trudnoće postaje sve teže. Naime, iako epidemiološke studije kažu da su trudnoća i rak udruženi u 0,1 odsto slučajeva, što znači da na 10.000 trudnica koje su iznele trudnoću dolazi jedna koja je obolela od raka, taj rizik se povećava kako se rađanje sve više odlaže", navodi ona.

Sa druge strane, ohrabruje statistika koja kaže da je čak 77 odsto žena mlađih od 45 godina pobedilo karcinom."Svim ženama koje su imale maligni tumor i koje su veoma motivisane da postanu majke mi odgovorno kažemo da kancer nije nikakva prepreka za ostanak u drugom stanju – uz dodatak da ove trudnoće ipak moraju da se planiraju i vode u specijalizovanim ginekološkim ustanovama. Takođe savetujemo da je potrebno da prođe u proseku dve godine od završetka lečenja da bi žena ostala u drugom stanju", ističe sagovornica.

Dr Katarina Jeremić kaže da blagosloveno stanje i kod potpuno zdravih žena izaziva mnogobrojne strahove, a žene koje su vodile tešku borbu sa karcinom trudnoća dodatno plaši.

"One imaju mnoštvo strahova – počev od bojazni da li će trudnoća provocirati povratak karcinoma, preko strepnje da li će organizam koji je prethodno oslabljen borbom sa malignom bolešću moći da iznese trudnoću, pa sve do toga da li će se maligni geni preneti na bebu. Svi ovi strahovi su normalni, ali zahvaljujući mnogobrojnim epidemiološkim studijama možemo reći da je bojazan žene da trudnoća može biti okidač za povratak karcinoma često nepotrebna – čak i kad su u pitanju tzv. estrogen zavisni tumori, kao što je tumor dojke. Takođe se trudimo da ove trudnoće iznesemo do kraja, odnosno da trenutka kada je beba zrela za susret sa spoljašnjim svetom", kaže dr Katarina Jeremić.

Sagovornica ističe da su oko primene hemioterapije za vreme trudnoće podeljena stručna mišljenja – iako neki naučni autoriteti tvrde da je hemioterapija bezbedna za plod nakon 14 nedelje trudnoće, izuzev onih lekova koji imaju dokazano teratogeno dejstvo na plod i njegov razvoj, iskustva lekara sa Klinike za ginekologiju i akušerstvo govore da je potreban individualni pristup svakoj pacijentkinji. Ipak, većina žena hemioterapiju dobije nakon završetka trudnoće, naravno uz konsultaciju sa medikalnim onkologom, to jest hemioterapeutom. Važno je istaći da u lečenju i planiranju trudnoće učestvuje ceo tim lekara, u kome se nalazi ginekolog, onkolog, perinatolog, hemioterapeut i doktori drugih specijalnosti.

Na Klinici za ginekologiju i akušerstvo postoji psihoonkološko savetovalište, u kome sve trudnice, ali i one žene koje žele da se ostvare u ulozi majke mogu da porazgovaraju o svojim strahovima sa psihologom, psihijatrom i ginekologom. U ovom savetovalištu one mogu da porazgovaraju i sa drugim ženama koje su gurale pretežak teret maligne bolesti. Ova vrsta razmene iskustava je, prema rečima naše sagovornice, veoma važna jer žene shvataju da nisu same u svojoj bolesti.