Naime, nova naučna studija pokazala je da je Tetris moćan alat u borbi protiv trauma.
Nakon nekon neprijatnog iskustva, mozgu treba otprilike oko šest sati da ga "smesti" u deo za dugotrajno pamćenje. U ovom procesu pomaže spavanje, kažu naučnici. Međutim, traumatična iskustva koja su smeštena u naše sećanje ponekad mogu da budu toliko živa, da umnogome doprinose posttraumatskom poremećaju.
Emili Holms sa Odeljenja za medicinska istraživanja na Kembridžu, istraživala je da li Tetris može da pomogne u borbi protiv traumatičnih iskustava. Ona je 2009. sprovela studiju koja je pokazala da ljudi koji su igrali Tetris u trajanju od pola sata nakon što su pogledali traumatični video snimak, imali su manje takozvanih "flešbekova" u vezi sa tim događajem, a imali su i manje poena na testovima posttraumatskog stresa.
Iako to deluje obećavajuće, naučnici kažu da bi osobe trebalo da igraju Tetris odmah nakon traumatičnog iskustva, što nije uvek moguće. Zato su dr Holms i njen tim nastavili da istražuju, kako bi videli da li će rezultat biti isti i kada traumatično iskustvo već bude smešteno u deo mozga za dugotrajno pamćenje.
Tom prilikom, 56 učesnika gledalo je potresnu video montažu, a zatim su poslati kući da spavaju. Dan kasnije, kada je to već smešteno u dugotrajno pamćenje, učesnici studije su ponovo gledali isti video, kako bi reaktivirali uspomene. Zatim je polovina učesnika igrala Tetris 12 minuta, dok je druga grupa sedela u tišini. U narednoj nedelji, grupa učesnika koji su igrali ovu, omiljenu video igru mnogih, pokazali su veoma slične rezultate kao učesnici prve studije koji su igrali Tetris odmah nakon traumatičnog događaja.
OK, ali kako figure različitih oblika u Tetrisu mogu da umanje traumatične flešbekove?
Dr Holms tvrdi da je to povezano sa ograničenim propusnim opsegom za vizuelnu obradu u našem mozgu. Kada igramo Tetris, naš vizuelni korteks je zauzet, a kada ga ljudi igraju tokom perioda kada se formira sećanje, Tetris postaje jedna vrsta kognitivne blokade jer se tada koristi deo mozga koji smanjuje jačinu vizuelnih komponenti traumatskih sećanja.
Rezultat je da traumatska sećanja i dalje ostaju u mozgu, ali su manje "živa", pa će osoba imati manje uznemirujućih flešbekova.
Komentari 1
Igor
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar