Gojimo se od hormona

Insulin pretvara šećer u salo. Insulin stvara masne naslage. Više insulina, više sala.

Po ovoj teoriji je u poslednjih nekoliko godina u Americi postao poznat profesor dr Robert Lustig, pedijatar endokrinolog sa Univerziteta u Kaliforniji, inače stručnjak za gojaznost kod dece.

Šta je suština njegove teorije? Dr Lustig tvrdi da gojaznost nije posledica preteranog uzimanja hrane i manjka fizičke aktivnosti, barem ne u većini slučajeva. On veruje da navike u ishrani, odnosno povećan unos hrane udružen sa nedostatkom vežbanja i kretanja, utiču na funkciju određenih hormona. A, usled poremećenog rada hormona, mi se zapravo, gojimo. Po njemu, postoji jasno definisan biološki mehanizam po kome hrana koju jedemo remeti rad hormona, što nas tera da više jedemo i gojimo se. - Drugim rečima, ne debljamo se zbog toga što jedemo više, nego jedemo više zato što se gojimo - kaže dr Lustig.

Za ove kontroverzne tvrdnje profesor ima i objašnjenje. On kaže da insulin i leptin igraju glavnu ulogu u nastanku gojaznosti. Gojaznost je kompleksan poremećaj i naučnici se ne slažu po pitanju uzroka. Mada, došli su do zaključaka da hormoni značajno utiču na ovo stanje organizma.

Ključnu ulogu ima hormon leptin. Ovaj hormon proizvode masne ćelije. On šalje signal mozgu da u telu imamo dovoljno energije i da nam hrana nije potrebna. Gojazne osobe, međutim, imaju mnogo masnih ćelija, a samim tim i mnogo leptina u krvotoku. Ali, problem je što leptin kod njih ne stiže da pošalje signal mozgu da je dosta jela. Kada su skladišta puna masti, svaki višak masti izazvaće porast nivoa leptina, što je signal mozgu da: zaustavi osećaj gladi, zaustavi naknadno skladištenje masti i započne njihovo sagorevanje. Drugim rečima, nizak nivo leptina predstavlja signal za glad, a visok nivo signal sitosti.

Organizam postaje otporan na leptin stalnim preteranim izlaganjem visokim nivoima ovog hormona tokom vremena. Sa unosom hrane dolazi do porasta nivoa leptina i njegove biološke aktivnosti - smanjenja apetita, međutim, samo do izvesne granice. Dalji unos hrane deluje štetno na genotip, usled čega se razvija rezistencija na efekat leptina zbog čega centralni nervni sistem stalno registruje nestašicu hrane, osoba dalje deponuje energiju pa zato postaje gojazna. - Mozak zapravo "ne vidi" leptin. On ne prima informaciju da u telu ima dovoljno masnih naslaga i zbog toga misli da smo gladni. Ovo se zove rezistencija na leptin i smatra se da je vodeći razlog nastanka gojaznosti - objašnjava dr Lustig.

KAKO DA NA PRIRODAN NAČIN URAVNOTEŽITE HORMONE

1. Birajte zdravu hranu. Jedite dovoljno visokokvalitetnih proteina, korisnih masti i povrća.

2. Oprezno sa plastičnim pakovanjima. Određene vrste plastike sadrže hemikalije, kao što je BPA, koji remete rad hormona.

3. Spavajte dovoljno. Spavanje je od vitalnog značaja za ravnotežu hormona, održavanje normalne telesne težine i regulaciju šećera u krvi.

4. Oprezno sa suplementima. Uz savet lekara kao dopuna izbalansiranoj ishrani i kvalitetnom snu, možete da uzimate magnezijum, vitamin D, omega-3 masne kiseline...

5. Ograničite unos kofeina. Previše kofeina može da izazove poremećaje u endokrinom sistemu, posebno ako su uključeni i ostali stresori, toksini, pušenje, nervoza.

6. Pažljivo vežbajte. Ako imate problem sa hormonima štitaste žlezde, previše vežbanja može više da napravi štete nego koristi. Počnite sa laganim šetnjama, vožnjom biciklom, plivanjem, dok ne vidite kako organizam reaguje na to.