Taj naučni rad rešava veliku misteriju: od 2007. godine, istraživačima je poznato da je gen pod nazivom FTO povezan s gojaznošću, ali nisu znali kako, i nisu mogli da ga povežu s apetitom ili drugim poznatim faktorima.
Sada eksperimenti pokazuju da neispravna verzija tog gena prouzrokuje da se energija iz hrane ne troši, već je organizam čuva kao mast. Genetski eksperimenti na miševima i na ljudskim ćelijama u laboratoriji ukazuju da to može da se preokrene, što daje nadu da bi mogao biti razvijen lek ili drugi tretman. Rad su predvodili naučnici univeziteta MIT i Harvard i objavili u sredu u časopisu "The New England Journal of Medicine".
"To otkriće dovodi u pitanje ideju da ljudi u suštini postaju gojazni svojom odlukom, jer biraju da previše jedu i da ne vežbaju", rekla je vođa studije Melina Klausnicer, specijalistkinja za genetiku u Zdravstvenom centru "Beth Israel Deaconeš Medical Center", povezanom s Harvardom. "Po prvi put, genetika je otkrila mehanizam gojaznosti na koji se ranije nije ni pomišljalo", rekla je ona.
Nezavisni eksperti su pohvalili to otkriće. "To je velika stvar", rekao je dr Kliford Rozen, naučnik u Institutu države Maine Medical Center Research Institute i pomoćnik urednika u medicinskom časopisu. "Mnogi misle da se epidemija gojaznosti svodi na to da se previše jede", ali ljudske masne ćelije imaju ulogu u tome kako se hrana koristi, rekao je on. Ovo otkriće "ukazuje na put ka lekovima koji mogu da utiču da masne ćelije rade drugačije".
Nekoliko lekova za gojaznost je na tržištu, ali se obično koriste za kratkoročni gubitak težine i usmereni su na mozak i apetit, a ne direktno na metabolizam. Istraživači ne mogu da kažu kada će biti dostupan lek koji bi nastao na osnovu novih saznanja. Ali, malo je verovatno da će to biti "čarobna pilula" koja će omogućiti ljudima da jedu šta god hoće bez gomilanja kilograma. Uz to, ciljanje na gene gojaznosti moglo bi da utiče na druge stvari, tako da bi lek trebalo rigorozno proveriti da bi se dokazalo da je bezbedan i efikasan.
Kvar gena ne objašnjava sve vrste gojaznosti. On je nađena kod 44 odsto Evropljana, ali kod samo pet odsto Afrikanaca, tako da je jasno da su s gojaznošću povezani i drugi geni, i da su ishrana i vežbanje ipak bitni. To što neko ima gen s greškom ne znači da mu je sudbina da postane gojazan, ali to može biti predispozicija za gojaznost. Ljudi sa dva takva neispravna gena (jedan od majke i jedan od oca) u proseku su tri i po kilograma teži od ljudi i nemaju takve gene. Mada su neki mnogo teži od toga, čak i samo tri kilograma mogu biti razlika između zdrave i nezdrave težine rekao je Manolis Kelis, profesor na MIT-u. On i Klausnicer traže patent za svoj rad pripremljen posle istraživanja ljudi u Evropi - u Švedskoj i Norveškoj, koje su finansirali Nemački istraživački centar za životnu sredinu i zdravlje, kao i drugi, uključujući i Institut SAD za zdravstvo. Gojaznost utiče na više od 500 miliona ljudi širom sveta i doprinosi mnoštvu bolesti. U SAD, oko jedne trećine odraslih je gojazno, a jedna trećina punija nego što bi trebalo.
Ispostavlja se da gen indirektno utiče na gojaznost, kao glavni prekidač koji upravlja s dva druga gena koji kontrolišu termogenezu - sagorevanje energije. Odavno je poznato da postoji "smeđe" ili "bež masno tkivo" - takozvana "dobra masnoća" koja sagoreva kalorije, dok ih obično "belo masno tkivo" sakuplja. Telo stalno proizvodi masne ćelije, a dva gena odlučuju da li će one biti "smeđe" ili "bele".
Komentari 3
++
Slažem se sa tobom skoro u potpunosti, ali sportista koji pretrči 10km dnevno nije sportista, nije čak ni rekreativac, 10km dnevno bi trebalo prešetati minimalno. Ja vozim bajs svako jutro pre posla 25-30km i posle posla još nekih 10km, a vikendom kada uhvatim vremena pređem oko 180km pa se ne nazivam niti mogu nazvati sportistom već rekreativcem, ali sam sa tim režimom uspeo da skinem kilažu sa 105 na 92 za nekih mesec dana.
Znači samo koliko pojedeš toliko potroši ili pojedi koliko možeš da potrošiš.
Shimmy
Slazem se ja da postoje varijacije, brzina metabolizma, pa cak i genetska predispozicija ka gojaznosti. Ali se ta genetska predispozicija svodi na to da si debeo jer uneses vise energije nego sto potrosis. Jos nisam upoznao debelu osobu koja ceo dan jede samo voce i povrce. Izbaci sve bec cega bi bio u prirodi (cokolade, torte, keks, generalno sve slatkise, sve sokove, cak i negazirane, izbaciti przenu hranu i masnu hranu).
I prilagodi ishranu nacinu zivota, ako sedis po ceo dan, nemoj da jedes kao sportista koji pretrci dnevno 10km...
zloheb
Fakat nije znala kakva je tačno veza, al' kol'ko vidim ne znaju ni naučnici.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar