U Srbiji od lekova godišnje umre 750 ljudi

Procenjuje se da u našoj zemlji zbog neracionalne upotrebe lekova godišnje umre oko 750 ljudi, što je, gotovo isti broj onih koji stradaju i u saobraćajnim nesrećama.

Najčešće neželjene efekte, upozoravaju stručnjaci, izazivaju pojedini preparati iz grupe nesteroidnih antizapaljenskih (NSAIL), koji se piju i mnogo i često jer imaju široko terapijsko delovanje. "Aspirin", "brufen", "flugalin", "voltaren" i njima slični, uzimaju se i zbog bolova, temperature, mijalgija, bolne menstruacije, glavobolja.

"Dokazano je da kod svih pacijenata koji dugo i redovno upotrebljavaju NSAIL dolazi do nastanka krvarenja u sluzokoži želuca i creva. Kod 50 odsto se stvaraju male ranice (erozije), a kod svakog petog nastane čir. Ovi lekovi mogu da budu i korisni i štetni, nekada i jedno i drugo. NSAIL mogu da odagnaju bol, smire upalu, smanje groznicu, ali i da izazovu krvarenja opasna po život. Ovi lekovi su relativno bezbedni, ali široka upotreba čini da je broj neželjenih reakcija veliki", upozorava profesor dr Nikola Milinić, redovni profesor Medicinskog fakulteta, načelnik Odeljenja za gastroenterologiju i hepatologiju KBC "Bežanijska kosa".

Prema njegovim rečima, posledice dejstva NSAIL su smanjenje zapaljenja, bola i telesne temperature, ali i smanjenje zaštitne sposobnosti želuca i creva i koagulacione sposobnosti trombocita. I najmanje doze nekih lekova protiv bolova mogu da izazovu ozbiljne neželjene efekte, a sa povećanjem doze raste i rizik. Blaže promene, erozije, u toku 48 do 72 sata od prestanka uzimanja leka, u potpunosti nestaju.

Najrizičnija grupa su pacijenti od 65 do 80 godina, koji već imaju neku hroničnu bolest i imaju najviše potrebe za uzimanjem ovih lekova.

"Koronarna i cerebrovaskularna bolest, i opstruktivne bolesti arterija zajedno čine vodeći uzrok smrtnosti u svetu, a primarna i sekundarna prevencija ovih oboljenja zahteva upotrebu antiagregacione terapije, i ovi lekovi su među najpropisivanijim na svetu. I ovi lekovi, kao na primer 'klopidogrel' nose rizik za pojavu oštećenja organa za varenje. Kada se uzme monoterapija relativni rizik za krvarenje je dva puta veći, a kada se 'klopidogrel' i 'aspirin' uzimaju zajedno sinergistički uvećavaju rizik za dva do tri puta u odnosu na monoterapiju. Dakle, dva antiagregaciona leka uzeta zajedno veoma malo smanjuju rizik kardiovaskularnog događaja, ali značajno povećavaju rizik za krvarenje", naglašava dr Milinić.

Kako bi se štetni efekti izbegli ili sveli na minimum, neophodno je da se lekovi protiv bolova upotrebljavaju u pravim indikacijama, u najmanjim terapijskim dozama i da se ne kombinuje više lekova.

Kod upotrebe ovih lekova treba voditi računa: Najčešće se terapija blagog do umerenog bola započinje paracetamolom. Jedna do dve tablete od 500 mg dnevno su u većini slučajeva dovoljne. Maksimalna dnevna doza paracetamola za odrasle je četiri grama, koja se uzima podeljena na četiri doze, maksimalno po jedan gram.

Ako se konzumira alkohol, ne bi smelo da uzima više od dva grama ove supstance na dan. Deci nikako roditelji ne bi trebalo da sami određuju dozu bez konsultacije sa lekarom. Pod visokom dozom koja povećava rizik od ozbiljnih komplikacija gornjeg gastrointestinalnog trakta se podrazumeva 150 mg diklofena ili oko 2.400 mg ibuprofena dnevno.

Vreme između dve tablete analgetika treba da bude najmanje od četiri do šest sati. Ako se period između uzimanja dve doze leka skraćuje, može doći do neprijatnih ili čak toksičnih efekata leka.

U SAD se, recimo godišnje, zbog štetnog dejstva NSAIL u bolnicu primi 103.000 ljudi, a umre 16.500 osoba. Zbog NSAIL se obavi 43 odsto poseta Hitne pomoći u odnosu na ostale lekove. Čak u 42 odsto slučajeva NSAIL su nepotrebno propisani.