Depresija je i bolest tela

Depresija možda nije mentalna bolest, kako se godinama mislilo, nego fizička.

Najnovija istraživanja pokazuju da postoji veza između zapaljenskog procesa u organizmu i poremećaja raspoloženja.

Većina ljudi se oseća umorno, potišteno, bez energije i bez elana kada su povređeni ili bolesni. Ovo ponašanje je izazvano aktivacijom imunog odgovora u organizmu. To je način na koji mozak štedi energiju kako bi telo moglo da se izleči.

Ovaj imuni odgovor može da se javi i kod ljudi sa depresijom. To je podstaklo istraživače da postave hipotezu prema kojoj je depresija, zapravo, nuspojava zapaljenskog procesa.

Klinički psiholog i istraživač Džordž Slavič iz Univerziteta u Kaliforniji jedan je od glavnih zagovornika depresije kao fizičke bolesti. Ovu pretpostavku temelji na činjenici da su ugroženost i nevolje u društvenom životu okidači za lučenje citokina. Ovi molekuli su glasnici imunog sistema i imaju značajnu ulogu u organizovanju odgovora organizma na povredu i infekciju.

Taj upalni proces, objašnjava Slavič, može da pokrene ozbiljne promene u ponašanju, uključujući i započinjanje depresije.

Ideja da aktiviranje imunog odgovora može da bude okidač za depresiju kod nekih ljudi nije nova. Postoje rani zapisi o depresiji koja se javila nakon gripa što je zabeležio lekar Danijel Tuk još u 19. veku u Engleskoj. Međutim, tek nakon objavljivanja rada veterinara Bendžamina Harta 1988. godine fenomen ponašanja tokom i nakon akutne bolesti, počelo je značajnije interesovanje naučnika.

Hart je detaljno opisao kako se ponašaju bolesne životinje. Tokom akutne infekcije, koja je bila praćena i groznicom, životinje su samo želele da spavaju, izgubile su apetit, želju da se druže ili ulepšavaju, fizičku aktivnost su smanjile na minimum, a takođe su ispoljavale i neke znake depresije. Ove promene ponašanja, baš kao i imuni odgovor, rezultat su strategije preživljavanja koja nameće prioritet čuvanja energije za oporavak.

Citokini koji su uticali na ponašanje bolesnika posmatrani su, zatim, kao veza između imunog sistema i mozga. Promene u ponašanju tokom bolesti slične su onima koje se javljaju u depresiji, pa istraživačima nije dugo trebalo da povežu fenomen ponašanja bolesnika i mentalnih poremećaja.

Ova nagađanja su potkrepljena rezultatima istraživanja koja su pokazala da depresivna stanja mogu da budu eksperimentalno izazvana dodavanjem citokina i drugih imunoloških agenasa koji izazivaju zapaljenski odgovor.

Sa depresijom se češće povezuju inflamatorne bolesti kao što su bolesti srca i reumatoidni artritis. Ona je, takođe, i nuspojava tretmana citokinima da bi se ojačao imuni sistem.

Iz dostupnih materijala se, međutim, vidi da nisu kod svih osoba koje imaju depresiju otkriveni znaci zapaljenja, i obrnuto - nije se kod svih osoba koje su imale visok nivo zapaljenja razvila depresija. Ovaj proces zavisi od kompleksnog uzajamnog dejstva dodatnih faktora rizika koji mogu da variraju u različitim kombinacijama kod bilo koje osobe. Ovi faktori uključuju:

- genetsku preosetljivost koja utiče na intenzitet odgovora na zapaljenski proces,

- druga medicinska stanja,

- stečenu povećanu predostrožnost tokom stresa koja je povezana sa traumom u ranom detinjstvu, trenutnim nevoljama ili fizičkim stresorima,

- zdrave navike, kao što je spavanje, način ishrane i fizička aktivnost.

U kontekstu pretpostavke da zapaljenje izaziva depresiju, neki naučnici su već ispitali delovanje antizapaljenskih lekova na depresiju. Dok su neki ispitanici, koji su imali visok nivo zapaljenja, imali korist od tretmana, kod onih koji nisu imali povećanje zapaljenja nije uočeno poboljšanje. Uprkos želji da se pronađe efikasniji tretman za depresiju, ne treba zaboraviti da odgovor imunog sistema, uključujući i zapaljenje, ima specifičnu namenu. On nas štiti od infekcija, bolesti i povreda. Citokini deluju na mnogo načina, često veoma suptilno, da bi ispunili brojne zadatke koje imaju u organizovanju imunog odgovora. Potcenjivanje njihove uloge moglo bi da ima negativne posledice.

Uprkos entuzijazmu da se zapaljenje označi kao glavni krivac za psihijatrijska stanja, ne može se ignorisati činjenica da depresija nije samo jedna dijagnoza. Tako se depresivna stanja, kao što je recimo melanholija, svrstavaju u bolesti. Mogu da budu reakcija na okolinu, egzistencionalnu krizu, ali i normalno ponašanje. Ovim različitim stanjima doprinose različiti biološki, socijalni i psihološki razlozi. Svaki pokušaj da se pronađe samo jedan uzrok koji će sve da objasni mora da se odbaci. Kada su u pitanju živi organizmi rešenje nikad nije tako jednostavno. Na kraju, ne može se zanemariti ni činjenica da određene promene moraju da se dese u mozgu, u regijama koje su odgovorne za regulaciju raspoloženja, da bi se ispoljila depresija.