Ovo treba da znate o cistama na jajnicima

Ipak, o ovom problemu malo se govori.

Da li ste znali da žena može imati cistu na jajniku u periodu menstrualnog krvarenja, koja se neprimetno povlači sama od sebe? Pre nego što se uplašite za svoje zdravlje, treba da znate da su takve ciste uglavnom bezopasne. Međutim, to ne znači da možete da "preskačete" redovan ginekološki pregled.

Šta sve treba da znate o cistama na jajnicima?

Pre svega, podsetimo se ženske anatomije: unutar karlice, materica je smeštena između dva jajnika, od kojih je svaki otprilike veličine badema. Tokom plodnih godina, po jedan jajnik će svakog meseca uviti jednu jajnu ćeliju u prostor ispunjen tečnošću nazvan folikula i pustiti je niz falopijevu tubu. Folikul u suštini kasnije puca i telo ga apsorbuje.

Međutim, ako folikul ne otpusti jajašce, može da poraste i razvije se u folikularnu cistu na jajniku. Takođe, može dovesti do stvaranja takozvane korpus luteum ciste, udubljenja koje se formira nakon pucanja folikule i otpuštanja jajne ćelije. Te ciste mogu izazvati krvarenja i bol u karličnoj regiji, ali obično nestaju nakon nekoliko nedelja.

Postoji i takozvana dermoidna cista, koja se formira kada dođe do deobe jajnih ćelija u jajniku, iako nisu oplođene. To nije tako uobičajeno stanje, ali može biti vrlo problematično, jer takve ciste mogu porasti do 10 centimetara u prečniku. Pošto takve vrste cisti sadrže genetski materijal za stvaranje novog života, neretko se dešava da se nakon odstranjivanja dermoidne ciste u njoj pronađu dlake i zubi.

Kako da znate da imate cistu na jajniku?

Ciste na jajnicima često ne izazivaju nikakve simptome i prođu same od sebe. Folikularne ciste ne izazivaju nikakve promene u menstrualnom ciklusu, dok ćete u slučaju postojanja korpus luteum ciste verovatno primetiti krvarenje van ciklusa. One se obično otkrivaju tokom rutinskih ginekoloških pregleda, ili ultrazvukom.

Ipak, veliki broj žena oseti simptome cisti, a to su groznica, bol u karličnoj regiji, mučnina i povraćanje. Jedan od scenarija najviše brine stručnjake, a reč je o "uvrtanju" jajnika koje cista može izazvati i posledično prekidanje dotoka krvi, koje može izazvati trajnu štetu.

Taj problem poznat je kao adneksijalna torzija i vrlo je ozbiljan. Ukoliko do toga dođe, sigurno ćete osetiti prodoran i iznenadan bol i mučninu.

Kada je potrebna operacija jajnika?

Lekari se obično neko vreme prate cistu i tek ukoliko ne postoji ni jedna druga opcija, odlučuju se na operaciju. Ukoliko cista opstaje na jajniku duže od tri menstrualna ciklusa, ili je veća od 10 cm, operacija je neophodna i obično uključuje neku od sledećih procedura: laporaskopiju ili laparatomiju. Obe se obavljaju pod opštom anestezijom.

Šta je sindrom policističnih jajnika?

Oko sedam procenata žena pati od ovog hormonalnog poremećaja, pokazala je studija objavljena 2007. u stručnom časopisu "Journal Clinical Endocrinology & Metabolism". Kao što samo ime ukazuje, osobe s ovim problemom mogu imati više cisti na jajnicima. U tom slučaju javljaju se neredovne menstruacije, problemi sa začećem i simptomi poput produbljivanja glasa i pojačane maljavosti.

Da li ciste na jajnicima mogu biti začetak kancera?

Šansa da je dijagnostikovana cista zapravo rak jajnika je mala, ali postoji. Kao i drugi vidovi kancera, rizik se povećava s vremenom. Tako je rak jajnika peti uzročnik smrti usled kancera kod žena. Lekar će tokom pregleda sigurno moći da oceni da li je cista na jajniku zapravo kancer, jer je funkcionalna cista ispunjena tečnošću, dok čvrste izrasline mogu biti tumori.

Da li postoji način da se zaštitite od ciste?

Ako niste trudni, od pomoći može biti uzimanje pilula za kontracepciju. One suzbijaju ovulaciju i sprečavaju formiranje ciste. Ipak, one ne mogu lečiti cistu koja je već nastala.