Čim gornji pritisak pređe 130, početi s terapijom

Studija je, naime, pokazala da svako smanjenje sistolnog krvnog pritiska za 10 milimetara živinog stuba (mmHg) smanjuje rizik od srčanog udara za petinu. Takođe, spasli bi se milioni života davanjem lekova za snižavanje krvnog pritiska ljudima koji imaju povećan rizik od srčanog i moždanog udara, čak i ako imaju normalan pritisak, naglasili su istraživači.

Na osnovu analize 123 medicinska ispitivanja koja su obuhvatila više od 600.000 ljudi tokom dve decenije, stručnjaci zahtevaju hitno preispitivanje postojećih smernica za lečenje, prenosi britanski "Gardijan". - Naši rezultati jasno pokazuju da lečenje krvnog pritiska na nižem nivou nego što se trenutno preporučuje može u velikoj meri da smanji pojavu kardiovaskularnih bolesti - rekao je vodeći autor studije Kazem Rahimi sa Univerziteta u Oksfordu. - To bi, potencijalno, moglo da spase milione života.

Arterijski krvni pritisak se izražava kao odnos gornjeg (sistolnog) i donjeg (dijastolnog) pritiska. Prvi broj pokazuje kakav je pritisak unutar arterija kada srce kuca, a drugi pritisak između otkucaja, kada srce miruje i puni se krvlju. Naime, pri svakom izbacivanju krvi iz leve srčane komore pritisak raste, i polako opada u periodu između dve kontrakcije kada se krv uliva iz pretkomora u komore i srce priprema za novu kontrakciju.

Prema Američkom udruženju za srce (American Heart Association), normalan pritisak je do 120/80 milimetara živinog stuba, a smatra se povišenim kada vrednosti pređu 140/90. Studija je, međutim, pokazala da svako "spuštanje" sistolnog krvnog pritiska za 10 mmHg smanjuje rizik od srčanog udara za petinu, moždanog udara i srčane slabosti za četvrtinu, a rizik od prerane smrti uopšteno za 13 odsto. - Treba naglasiti da su ovi pozitivni efekti uočeni kod brojnih pacijenata visokog rizika, kojima je, za početak, krvni pritisak bio smanjen na vrednosti niže od 130 mmHg - objasnili su istraživači, uz napomenu da su pacijenti sa visokim rizikom svi kod kojih u anamnezi postoje srčane ili arterijske bolesti, šlog, dijabetes ili srčana insuficijencija.

Zbog toga naučnici zahtevaju reviziju svih smernica za lečenje arterijskog krvnog pritiska, naročito kod pacijenata sa visokim rizikom, a terapiju treba započeti kada je sistolni pritisak 130 mmHg. - Naši rezultati ukazuju na neophodnost snižavanja krvnog pritiska kako bi sistolni bio manji od 130 mmHg - navodi se istraživanju. - Visoki krvni pritisak je vodeći uzrok srčanih oboljenja i moždanog udara, od kojih boluje više od milijardu ljudi širom sveta, a umire oko 9,4 miliona svake godine.

Doktor Tim Čiko, kardiolog Univerziteta u Šefildu, koji nije učestvovao u istraživanju, smatra da će prednosti ovakvog pristupa za osobe koje imaju normalan krvni pritisak zavisiti od individualnih faktora rizika za bolesti srca i za moždani udar. - Na primer, kod osoba koje su u manjem riziku, smanjenje za 20 odsto neće biti tako značajno, a verovatno neće biti ni isplativo - rekao je dr Čiko posredstvom Medija centra za nauku. - Ali, kod osoba koje imaju veći rizik, na primer već prisutne kardiovaskularne bolesti, dijabetes ili pušenje, smanjenje rizika za 20 odsto je veoma značajno, jer se tako spasava mnogo života.

Simptomi hipertenzije

* glavobolje, naročito u potiljačnom predelu,
* nesvestica,
* zujanje u ušima,
* nestabilnost pri hodu,
* bol ili slične senzacije u grudima,
* nedostatak vazduha,
* osećaj ubrzanog ili nepravilnog rada srca